Agrarna politika

Пооле рата, покушало се нешто за кредитирање пољопривреде преко Народне Банке. Законом од 1920 и допунама од 1921, одобрено је Банцп да даје зајмове на залогу обвезница Савеза Земљораднпчких Задруга, а касније је донесена одлука да се креджтирају прбизвођачи опиума у Јужној Србији. Суме издате по овим овлашћењима мпнималне су. Државна Хипотекарна Банка , на основу закона од 1922, проширила је свој круг рада, добивши једно банкарско оделрење које обавља краткорочне послове. Но тиме се ова установа још више удаљила од пољопривреде. 1927 одобрено je пољопривредп 2258 зајмова у износу од 89,323.000 дин., а 1928 још мање: 69,443.300, пли 7% свих издатих сума. У Србији је држава почела стварати после рата тако зв. задруге за обнову, но оне нису дале никаквих резултата. Више дејства су пмале аграрне заједнице , предвиђене наредбом министра за Аграрну Ееформу од 12. окт. 1920. И ако су то правно аутономне установе, државне власти су узеле жпвог учешћа у њиховом стварању, нарочито у јужним крајевима. Од узајмљеног капитала држава им је до краја 1929 отписала (опростила) 84 милиона дин.

Тек закон о пољопривредном кредиту од 12. јуна 1925 претставља један озбиљан и обиман нокушај за кредитирање пољопривредника у целој земљи. Овај закон је дошао после опширне дискусије у јавности и у законодавном одбору Народне Скупштине. Он питање решава на тај начин што ствара један сасвим нов организам, не само у центру, већ и широ?л целе земље.

Намера законодавчева је била двострука; 1) да створи један кредитни апарат који би не само имао потпору државе, већ би се налазио потпуно у њеним рукама; 2) да мимоиђе и на тај начин ослаби досадашње кредитно задругарство, какво је остало из прошлости. Посао није сав у рукама државних органа, јер се оснивају месне и обласне задруге, али се на врху налази Дирекција за пољопривредни кредит, гдеје барза почетак —предвиђен врло јак утицај министра Пољопривреде, а она доноси одлуке о пријему месних задруга. У једном месту међутим не може бити више од једне задруге по овом закону. Днректора обласних задруга и ревизоре поставља Дирекција. Ова је самосталан фикансиски завод, али његов управни одбор је састављен тако да је утицај владе обезбеђен. Апарат за спровођење закона сложен је и велики. Средства су му: 500 милиона државне субвенције, које ће примити за 6 година; 50% од чистог прихода Држ. Класне Лутрије и сви пољопривредни фондови. Држава је дала свега 120 милиона, па је 1929 отказала своју обавезу да даље даје, а ову суму је унелакао свој удео у Привилеговану Аграрну Банку. Класна

331

ПОЉОПРИВРЕДНИ КРЕДИТ