Agrarna politika

тражи од појединаца и од задрута може се судити да ће менични портфеј ове установе бити првокласан, и да ће лако моћи реесконтовати код Народне Банке. Аовајевећ одлучила(l3 априла 1930) да јој отвори кредит од 200милиона. Исто толико је одобрила и Држ. Хип. Банка.

Велика тешкоћа је у томе што П.А.Б. нема своЈих основних ћелија, те не може сама да оцењује потребу за кредитом и да контролигае.употребу кредита, што чнни суштину овог посла. Банка мора изабрати: илиоснивати многобројне филжјале, као што Је учинила Зират Банка, пли узети кредитне задруге као своје основне ћедије, како је рађено у Русији и у Бугарској. Не може се више применити нп француски начпн (који Је био узет за Д, за П. К.), нити немачки, где држава помаже пољопривреду директно преко задружних савеза. Ми смо узели пут коЈи су пзабрале Пољска, Грчка п Румунија. Друго питање коЈе П. А. Б. има да решп Јесте ово: хоће ли спасавати презадужене сељаке или омогућавати онима коЈи су за живот способни да впше и боље производе. Упрошћено, то питање значи; изабрати између заосталпх и напредних краЈева, између ооциалног п економског мерила. Ако се не одлучи ни на једно нп на друго, већ буде хтела да ради у оба правца, онда су ЈоЈ нужна неоравњено већа средства него што су она коЈима располаже. Ако та средства не добиЈе, онда ће њена помоћ на ЈедноЈ страни значитп погоршање положаЈа на другоЈ: рационализовати производњу у ВоЈводпни, значи избацитп СрбиЈу сасвим са ппЈаце; помоћи СрбиЈи да се раздужи, значп технички уназадити Војводину. Ако се пак средства поделе на обадве стране, онда се неће нигде помоћп ефикасно; у Србпји ће сељаци остати и даље дужнп, а у ВоЈводпни ће пољопрпвреда дегенерисати.

Пробле.м је тежак. Он се може решити само на два начина: 1; да се повећају средства Банке; 2) да се кредити деле само онде где могу битн и социглно и економски ефикасни, т. ј. где има највише нзгледа да се поттто спасе једно газдинство и да се одлучно унапреди за квалитетну производњу. Један начин захтева веће жртве нашег финанснског капитала; други савршену контролу дељења и употребе кредита. Добро организовано кредитно задругарство решило би и једну н другу тешкоћу: канализовало би у П. А. Б. националну штедњу и омогућило би ефикасну контролу. На страни нам то показује пример Немачке; у земљи —пример Словеније. П. А. Б. у том случају не би била шалтер за прњмање меннца већ централни регулатор пољопривредног кредита. 1

Новим меничним законом лпквпдпрано Је наЈзад питање о пасивној меничној неспособности «сељака коЈи се ратарскпм

1 Д-р А. Јовановић, „Привнлегована Аграрна Банка", Архив, књ. 35, стр. 366—369.

334

ЈАВНЕ МЕРЕ ЗА УНАПРЕЂЕЊЕ ПОЉОПРИВРЕДЕ