Agrarna politika

внали бар 2—3 различита газдинства, а оне пм дају чисто теорисну наставу. За овусупакони већ припремљени солидним радом у основној и продужној школи. - У Шведској, средња. школа је у вези са впшом. —■ У Норвешкој, средња настава је још боље органпзована. Поред пољопрпвредних гимназија, има и двогодншњих семинара за специалне гране: они спремају пољопривредне учнтеље, а служе и као пракса свршеним студентима високих школа. Финска има 3 средње школе, које са двогодпшњом теорнском наставом допуњују знање стечено у зпмским течајевима. Средњи институти за сточарство s за повртарство (14 месеца) настављају оно што се започело у нижим специалним школама. Ооим тога,постоји 6 пољопривредних гиашазпја, код којих се у три последња разреда спедиализује за једну грану. Пољска има 4 средње школе, од којих једна само за женске, будуће учитељице у сеоским школама. - Чехословачка има 15 средњпх пољопривредних, 5 средњих шумарских и 1 средњу повртарску. - Аустрија их нма 15, оа претежно специалним карактером. - У Италији се средње школе појављују као одсеци на техничким заводима кстог ранга. —• У Белгији има 4 средње школе вишег реда и 26 нижег реда, у државним или обласним и општинским рукама, једним делом под управом попова. - Сједињене Државе, као Шведска, средњу наставу имају на вишим школама: то су само скраћени курсевн од I—3 године. У Канади, ове школе често воде свештенпци. У Аргентини, држава нма 11 практичних ратарских школа, 3-годишњих са интернатом, чисто практичног карактера и неколико специалних и пољопривредно-техничких, опет обично са интернатом. —■ Бугарска има три пољопривредне гимназије, и неколико специалних школа. —■ Румунија има једну пољопривредну и једну виноградарску средњу школу.

Југославија има три средње пољопривредне школе: у Ваљеву, Крижевцима и Букову. Оне спремају ниже чиновнике: пољопривредне учитеље, среске економе, путујуће наставнике, и др. Настава траје 4 године, што је мало, с обзиром на то да се примају ученици са 4 разреда гимназије без пријемног испита, или са свршеном нижом пољопривредном школом после положеног пријемног испита. Не осећа се још потреба да се број ових школа повећа, зато што још немамо ни зимских пољопривредних школа, ни сеоских продужних школа са претежно пољопривредном наставом, ни путујућих учитеља, који би се рекрутовали из ових средњих школа.

S. Ншкен специалне школе. Нижих има свуда највише. Оне су доиста и најкорисније; израђују добре практичне пољопривреднике, а не служе као мост да се побегне из села и пољопривреде. Њих има разних врста: ређе су опште; обично су са ограниченим програмом, и ако нису сасвим специалне. Ииа их чисто ратарских, чисто сточар-

341

ПРОСВЕТА И КУЛТУРА