Agrarna politika

ских, винодељско-воћарских, шумарских. Ове школе су полуга напретка у пољопривреди сваке земље: кроз њих продиру у масе сва нова знања, открића, бољи методи рада. Некесучисто теориске: дају сеоском младићу оно што не може видети ни научити сам. Друге су теориско-практичне, где се рад и теорија смењују; ђаци станују у школи која је у исти мах газдинство, уче, и у исто време обављају све послове у току године,негде потпуно сами (као у Аргентини), негде са помоћи слугу и надничара, особито у доба великих радова.

На чисто теориске ниже школе личе т. зв. зимске школе, које се све више јављају у разним земљама: Шведска, Норвешка, Финска, Чехословачка (75), Швајцарска, Француска (мало), Немачка (продужне), Холандија, Сједињене Државе, Бугарска. Њих посећују не само младићи, већ и одрасли. Онн ту добију доста стручних знања, нарочито ако се учитељ, који зими предаје, преко године креће около као саветодавац и упућивач: веза између њега и бивших ученнка се не прекида, а са будућима се упознаје на послу. Њему се пак лаје прилика да своје теорије примени практично. Најзад, он упознаје терен,иможе да предаје наводећи локалне примере. За време течаја, са учитељем сарађује месни учитељ, а евентуално и лекар и ветеринар. Течај траје обично две зиме, од новембра до марта.

У спецтлнпм пољопривредним школама настава обично траје само једну годину. Оне се могу оснивати само онде где су младићи пре тога учили какву продужну школу, те су у стању да одмах приме стручну наставу, која је још ужа него код обичних нижих школа. Оне су; млекарске, пчеларске, винарске, градинарске, домаћичке, ковачко-поткивачке (Шведска), овчарске (Норвешка), коњарске (Финска),уљарске (Италија),ливадарске(Немачка), живинарске (Данска).

У Југославији, ниже пољопривредне школе, којесупрерата свуда биле трогодишње, сада су претворене у двогодишње; да се деца не одвајају дуго од куће ине стекну господске амбиције. Из програма су пак избанени неки продмети (веронаука, географпја, историја). Оваквих школа имамо свега 17, ито 11 ратарско-сточарских, у Шапцу, Ади, Главицп, Сл. Пожези, БањаЛуци, Бутмкру, Ћупрпјп, Алекспнцу, Бптољу, Краљеву и Крижевцима; и 6 винодељско-воћарскпх у Вршцу, Марибору, Грму, Илоку, Khtiht и Св. Јурају. Свака школа има своје имање, које се ради узорно, од 30 до 60 ха. Специалних пољопривредних школа има мало. У Ливну п у ЈБубљанп одржавају се млекарскп течајеви, у Новом Саду постоји градпнарско-цвећарска школа, а у Петрињп, Госппћу, Божјаковпни постоје сталне домаћичке школе, док се у другим местима по целој земљп оне држе само прпвремено. Ове специалне, као и нпже пољопрпвредне школе предате су 1927 обла-

342

JABHE MEPE ЗА УНАПРЕЂЕЊЕ ПОЉОПРИВРЕДЕ