Agrarna politika

тролишу дејство појединих вештачких ђубрива у разннм комбинацијама. Као што та велика предузећа неће да лутају, тако и читаве државе траже начина да пољопривредницима осветле пут.

У томе предшаче Сједињене Државе и Совјетска Унија. Сжични напори впде се у Немачкој, Чехословачкој, Француској. Свуда хоће да се изгради национална агрономија, т. ј. да се нронађу закони по којима се управља пољопривредна производња једне одређене земље. Обележавају се реони у којима поједине културе најбоље успевају. Тражи се, за сваки реон, најбоља врста пшенице, кукуруза, пасуља, купуса, лука, нди воћа, впнове лозе, или пак ситне -и крупне стоке. Резултат за којпм се иде нпје само већа производња , већ и да се добпју типизирани производи, са којима се може на светску пијацу.

Огледних станица у Југославији има пет, и то; у ТопчиД е РУ) У Загребу, у Љубљани, у Осеку и у Сплиту. Оне су потпуне, и имају свака ове одсеке: агроботанички (за проучавање нултурних биљака у вези са земљпштем дотичне покрајине), трохемиски (за аналжзу ђубрива, препарата против штеточина и болести), педолошко-мепгереолошки (за хемиско и механичко испитивање земљишта и атмосферских утицаја), фитопатолошко-ентомологики (за проучавање бпљних болести и биљних штеточина и мера против њих.) Осим ових комплетних станнца, има појединих одсека у Скопљу (селекциони), у Модричу, Добричеву, Косанчићу, Крижевцима и Белтинцима. Туспадају и фнтопатолошки заводи у Сарајеву и Крижевцима. 2 Надавно (окт. 1929), основана је прп средњој школи у Ваљеву Шљиварска огледна отанкца, са задатком да проучава сва пикоја се с дносе на шљиву пожегачу (бистрица, маџарка). Ове станице располажу врло скромним средствима, и може се рећи да су на самом почетку свога делања. Приметило се одмах да оне «остају мртве, усамљене, без икаквог ефекта, ако се одмах не потражи сарадња самих пољопривредника». Они треба да пруже станици свога реона сиров материал, за проучавање, одређивање и оплемењивање: најбоље примерке семена, дописе о дејству ђубрива, о штеточинама, о биљним болестима и т. д. Где год је та сарадња науке и практичног рада постављена, избила је искра живота и показао се резултат. Да би рад ових важних установа био успешнији, Удружење Југословенских Агронома тражи да се оснују бар још две потнуне станице —• у Сарајевуи у Скопљу— и да се свима додели бар по 25 катастралних јутара земље за огледе, где би се вежбали свршени ученици пољопривредних факултета.

1 0 томе вид. Aereboe, Agrarpolitik, стр. 295, као целу главу о просвети, стр. 273—310. Вид. и Wolfer, Grundsatze und Ziele, стр. 145, 542 и 543. 2 Све ове установе образоване су на основу „Закона о пољопривредним огледшш и контролним станицама" од 1921. —Вид. др. Драг. Ћосић, „Државне пољ, огл. и контр, станице у служби пољопрнвреде", календар Село за 1930, стр. 55 —62.

345

ПРОСВЕТА И КУЛТУРА