Agrarna politika

љене. Једна од њих, она у Баванншту, претворена је у државну школу за учитељице домаћичких школа. 1 У учитељским школама и богослоеијама обраћа се све већа пажња настави из земљорадње и сточарства, Тако се будући учитељи и свештеници спремају да са више разумевања раде са сељачком децом и у опште међу пољопривредницима. У Француској је 1925 држан први конгрес «сеооке школе» (ecole rurale), који јеприредила Земаљска конфедерација пољонрпвредних удружења, у циљу да псппта методе и програме који најбоље одговарају наотави на селу. Да би се будућ* учптељи оспособили за рад у продужним школама, наши агрономи траже да онп у учитељској школи уче припремне предмете за пољопривреду, поред ботанпке, зоологије, физике и хемије, још геологпју и педологију (познавање земљшнта), а да последњу, пету, годину проведу у интернату неке пољопривредне школе. По другом предлогу, они би у свима разредима ималн по четири часа недељно из отручних пољопривредних предмета и из задругарства. 2

4. Заводазаогледе пконтролу. Свака пољопривредна школз обично има своје имање које се ради по свима правилима агрономије. Али се показало да је право научно испитивање немогућно без нарочитих огледних поља, на којима ће се проверавати резултатн појединих научних радова на дотичном тлу. Ту се никоме ништа не предаје, већс сизучава. Одатле добијају податкеисами професориуниверситета. А ту се у исто време даје одговор и на свако практично питање о особинама земљишта, о прилагођавању биља и животиња извесном поднебљу или извесној исхрани, ит. д. Како у пољопривреди све зависи од прилагоТравања локалним приликама, јасно је да се помоћу огледних станица у ствари постиже невероватно велика уштеда: у место да нешто покушају сви, покуша се на огледном пољу, и то у свима облицнма, па се резултат објави или достави наставницима или практичним агрономима, који су у вези са обнчним пољопривредницима. Од колике је то важности најбоље се види по томе што су извесна велика индустриска предузећа подизала властите огледне станице, да би знала куда нду. Фабрике шећера, млиновп, пиваре, пецаре и т. д. имају своје приватке лабораторије у којпма нспитују земљиште, врше вегетативне огледе, испитују биљне болести и штеточине, изналазе проценат шећера, алкохола, протеина и т. д., кои-

1 Вид. и др. М. Петровић, „Забавишта и продужне економске школе" (у Војводини), Летопис, март 1925. — G. Stieger, Der Mensch in d. Lanđnnrtschafi, стр. 382 —386; Берлин, 1922. 2 ПрогралГје израдило Оделење за пољопр. наставу министарства Пољопривреде, и усвојно га је министар г. др. Франгеш. Политика, 3. март 1929.

344

ЈАВНЕ МЕРЕ ЗА УНАПРЕЂЕЊЕ ПОЉОПРИВРЕДЕ