Agrarna politika

Код нас је било три таква листа: Господарска Смотра , коју је девет годпна издавао професорски збор Више господарске школе у Крижевцима, а доцније је била гласнло Удружења Агронома у Загребу. У Београду излази Гласник Министарства Пољопривреде , а неко време је нзлазио Агрономски Преглед , као орган Удружења Југословенских Агронома у Београду. Од 1. јануара 1930 излази Агрономски Гласник , као службено гласило Савеза Удружења Југословенских Агронома. Удружење шумара издаје Шумарски Гласник. Средину пзмеђу струч. нпх п популарних листова чини Пољопривредни Гласник д-ра Петровпћа-Пеције у Новом Саду. Популарних листова има много. Најстарији је Gospodarski List (1842) који је све до своје ликвидације издавало Господарско Друштво у Загребу. Затпм долази Ратар у Карловцпма (1850), Тежак (1869) у Београду, Gospodar (1877) у Осеку, Hrvatska Pčela (1880) у Осеку, Kmetovalec (1883) у ЈБубљани. Задругар и Земљорадничка Задруга у Београду, Hrvatski Zadugar (1900) у Загребу, Narodni Gospođar (1899) у Љубљанн, Zmo у Осеку, Zadrugar у Сплиту, Zadruga у Цељу, Jugoslav. vinogradar i voćar (1919) у Загребу, Задружни Гласник у Београду, Село у Београду, Земљорадник у Скопљу, Jugoslovenska Pčela (1920) у Загребу, Аграрни Преглед у Скопљу, и т. д. У истом циљу, разна пољопривредна удружења издају велпкн број књига, нарочкто календара. Српско Пољопривредно Друштво почело је да издаје Илустровани Пољопривредни Речник (1925).

11. Социални и културни рад на селу.

Само је један мали део посла свршен кад су се помоћу виших и средњих пољопрнвредних школа —спремили стручњаци, наставници и чиновници, или помоћу нижих и специалних школа јачи пољопривредници. Ако се на томе стане, и ако се не продре у дубоку сељачку масу, увек постоје две опасности: 1) да се школе и установе бирократизују или да увену у празним теоријама ван живота; 2) да. свршени ученици и спремљени пољопривредници пропадну у заосталој средини и спусте се до ње, у место да њу дигну до себе. Отуда је npoсвета широких слојева не само предуслов напретка у опште „центар свих економских проблема“, — него је то главни услов за успех самих школа и установа за унапређење пољопривреде. Ако се не учини ово друго, оно прво је узалудно, или врло мало корисно.

Све дотле док село буде царство мрака, из њега ће се бежати, и бежаће увек најбољи. Све док пољопривреда буде пакао, њу ће напуштати сви који се спасти могу. Село се мења врло споро, зато што се на његовом подизању необично мало радило„ Пољопривредна техника се усавршава брже, зато што се њоме

347

ПРОСВЕТА И КУЛТУРА