Agrarna politika

баве и несељаци: зар на изложбама најбоље производе и најсавршеније справе не показују пољопривредннци из градова?

1. Социална агрономија, тако се зове најновији облик рада на подизању села и пољопривреде, —полази од овога стања ствари, и поставља себи два задатка: 1) да утиче на услове под којима људи раде, мењајући средства њихова рада и живота; 2) да утиче на људе, увећавајући њихова знања и њихове способности. Социална агрономија се наслања с једне стране на агрономску науку , која анализира и мспитује прилике и проналази најрационалније методе рада, с друге стране на јавне власти и на економске и културне организације самих пољопривредника, које дају средства за спровођење тих рационалних метода. Социални агроном је, да тако кажемо, посредник између науке и праксе. Он има да ради са људима, да утиче на њих, на њихову психологију, вољу и свест, нањихове међусобне односе: слично ономе што чини социални инжењер у модерним фабрикама Америке. Он има да унесе у село нове културе, нове методе рада, нов дух. Како?

Катарина II и Фрндрих Велики бајонетима и вешалима тераху сељаке да сеју кромпир. Пармантје за исти циљ употреби лукавство: на својој башти са кромпиром написа; „забрањен приступ‘ : , и људи кришом односише да саде. Кнез Милош је батином „каштиговао“ оне што сене покораваху његовим наредбама заунапређење пољопривреде. Социални агроном има салш једно средство: убеђивање. Мора познаватн прилике и људе, и деловати на њих лагано алиистрајно. Насиља ту не могу помоћи. Али може реч: предавања, курсеви, брошуре, летци, слике, листови. Још више може пример, свој и туђ: изложбе, огледи са машинама, упоредна поља и угледна добра. Он ће почети са једним човеком, или са'неколико, најбољих, док заголица сујету. Али после мора прећи на масу. Тај рад, затим, ма како био систематски, не сме бити изолован. Он мора да се води упоредо у целој једној околини: иначе се срез изгуби у округу, као село у срезу, и одличан појединац у селу. Најзад, тај радне сме бити ограничен само на методерада. Ови суусловљени приликама, теренским, личним, тржишним. Зато се мора све то студирати, и према томе усавршавати методи рада. Делање планско, дакле: од појединаца маси; од села срезу и округу; од садашњег стања бољем.

Реч социална агрономија је нова, али сама ствар нпје. У Белгији такав рад се пзводи већ више од 25 година. У Италијн се одавно зна за покретне катедре и путујуће учитеље. У Скандннавији исто тако. Русија је, најзад, још пре рата имала врло лепо развијену соцпално-агрономску службу у неколико гу-

348

JABHE MEPE ЗА УНАПРЕЂЕЊЕ ПОЈЂОПРИВРЕДЕ