Agrarna politika

Француској се приређују још: национална недеља жита, салон noљопривредних машина, национални вашар семена, недеља мотокултуре у пољопривреди, недеља електро-културе у Тулузи, конгрес лана у Руану, конгрес ораха у Греноблу и т. д. За унапређење сточарства приређују се утакмице одгајивача.

Ми смо имали 18. августа 1929 жптарски дан у Руми, где је бпран најлепши клас жетве. Истога дана отворена je изложба пшенице у класу и зрну, одржано је предавање о вештачким ђубривима уз помоћ филма, расправљано је о производњи пшениде, п сваком посетиоцу поклоњен је килограм селекционпраног семена. У једном оделењу билп су смештени подаци из прошлости румског властелинства, врло поз 7 чни и занимљпвп са научног гледишта. Зар то није леп почетак једне велике акцпје ?

ОДЕЉАК 111. ОСТАЛЕ ЈАВНЕ МЕРЕ

Први планови за систематско унапређивање пољопривреде јавили су се тек у 19. веку. И разумљиво је да су предњачиле земље у којима није постојало аграрно питање; Швајцарска, Данска, Холандија и Француска. То је управо почетак аграрне политике у ужем смислу, т. ј. рад државних власти на подизању производње и поправци социалних односа у пољопривреди. Велика криза 80-тих година натерала је и друге државе да пођу истим путем. 1

Тппичан je пример Швајиарске. У току 19. века, федерална влада, независно од онога што раде кантони, чини напоре у три правца: 1) осваја од воде и дивљине нове поврпшне, а оне којима већ располаже осигурава од поплава, канализује и корегира, све то радовима великог стила; 2) помаже пољоприередну наставу ; 3) организује пољопривредни кредит. Кад је настала криза, влада је предузела двоје: пз својих средстава је помагала кредитирање и увела је заштитне царине за аграрне производе. Са своје стране, пољопривредници су прворцентивали своју производњу, бацајући се скоро искључиво на пићне културе и на прераду сточарских производа, стварајући, дакле, битно пољопривредне индустријеЈ Можда би било корисно иматп пред очима овај начин рада у доба када се код нао намеће потреба да се изради један национални програм за унапређењв пољопривреде. У програму који су наши агрономи израдили у току 1929, нарочито је истакнуто да се наша пољопривреда може унапредпти само ако се коордонишу напори свих мииистарстава чији ресори имају да се старају о селу и сељаку: то су министарства

1 Ј. Lanđmann, Die Agrarpolitik d. schweiz. Industriestaates, стр. 16—17.

359

ОСТАЛЕ ЈАВНЕ МЕРЕ