Agrarna politika

жита п поврћа, која је после преношена у дрЈша места на пругама те компаније. 1929 године пуштена је у Немачкој 35-та покретна изложба у Мпнхену, на површини од 40 ха! У нашој земљи, изложбе приређују Господарско, Пољопривредно и друга слична друштва. Неки срескп и обласни одбори такође су организовали пољопрпвредне издожбе свога краја. За време задружних конгреса, често се приређтју нзложбе, али до сада не од стране задруга, већ од другнх организација. Изложбе су приредиле и неке пољопривредне школе, пзносећи производе са школског имања, као она у Крагујевцу октобра 1929. Исте године бпло је неколико успелих изпожбп у Босни (Бања Лука, Фоча, Виеоко),-у Јужној Србији (Тетово), а нарочпто су запажене: изложба београдске области, воћарска изложба Пољопривредног Друштва п утакмица плугова на Дедињу, неколпко сточарских изложбп у бив. моравској области (Рековац, Деспотовац, и т. д,), као и изложба јесењег цвећа у Новом Саду. Смедеревска виноградарска задруга сваке године прпређује изложбу грожђа. Министар Трговпне п Индустрије поделио је 1929 године 150.000 дшара помоћи за изложбе.

2.Путовањапољопрпвредника. Још већи утисак чини на сељака кад на лицу места види како живе његови другови из других крајева или земаља. Они о томе причају после целог века. Одмах после рата, организовано је било неколико путовања србијанских сељака у северне покрајине, нарочнто у Словенију. За свакога нашег сељака сан је да види Чехословачку: толико су о њој слушали. Многи су у ропству видели Мађарску и Аустрију, неки Чешку и Пољску. Сама реч „Данска“ у њиховим ушима звучи као нешто свето: одмах разрогаче очи и напрегну пажњу. Радо би видели Војводину, још радпје Славонију и Словенију. Са Југа су у лето 1929 сељаци ншлн у Словенију, прошавши кроз Хрватску и враћајућн се преко Босне. У Немачкој се води права „политика изложби"'. Ми бисмо могли да водимо „политику путовања“: толико је наша земља разноврсна, интересантна и непозната.

3. Пољопрпвредни дани. Зашто не? Као у Ници „празннк двећа“| у Паризу је приређен прошле године „национални празннк жита", у вечну славу „оне мале и у исто време тако велике ствари што се зове житно зрно“. У ком циљу? „Просто зато, одговорио је министар Пољопривреде, што Француска не производи доста жита“. Створен је конкурс за најбоље жито у сваком округу, и то трн награде за сваки округ: велики, средњи п мали посед. „Национални празник жита“, то је када претседник Републике у Агрономском Институту свима подели награде, и када ти пољопривредницн разгледају све што је створено у Паризу и око Париза за унапређење њихове струке. У

358

ЈАВНЕ МЕРЕ ЗА УНАПРЕЂЕЊЕ ИОЉОПРИВРЕДЕ