Agrarna politika

3. Употреба кредита је најважнија бригакредитног задругарства. Банке не воде рачуна на шта се троши позајмљени новац: да би се имало из чега наплатити, оне траже сигурне јемце. Кодзадруга, за свакога дужника солидарно одговарају сви чланови: зато добро отварају очи коме дају и за шта. У почетку су кредити служили за потрошне сврхе: да се дохране у гладним годинама и гред жетву, да се скађу у несрећи. Доцније је напуштен принцип милосрђа и г.решло се на кредитирање за производне сврхе: да купи семе или ђубре, какву справу или комад стоке, да оправи кућу, докуги земље или да се раздужи на другој страни. Ово начело се поштује више у културкој и новчаној средини; мање у заосталој и натуралној.

Речито је поређење пзмеђу Немачке и Русије. У обадвема земљама је ова врста задругарства врло развијена. Апинемачки задругар зајми више да докупп земљу, да зида, да се раздунш, амањедаклчш стоке, јошмање занабавку еспапа. Код руског задругараје обрнуто: 4.3% позајмљеног новца иде за куповинт хране, 14,2% да се раздужи, 18,2% за куповпну зешве, 22.2% за набавку стоке, 38.5 % за набавку еспапа. 1

У нашој земљи, 85—90% свих задруга су земљорадничке, а од ових је опет несразмерна већина кредитних, скоро искључиво Рајфајзеновог типа, То је знак 1) да је банкарски кредит још увек врло скуп за сељаке и 2) да није било организованог јавног кредита за пољопривреду. Наше кредитне задруге, осим словеначких, труде се да буду универсалне, т. ј. да поред новчаног пословања снабдевају чланове разким потребама, и чак да гродају њихове гроизводе. Словеначке се баве само кредитним пословањем.

Најпре су се појавпле и најбоље су органпзоване задруге у Словенијп. Пре задруга, појавиле су се штедпонпце (хранплнпце), већ од 1820, а прве задруга (међу занатлијама) основана је 1855. Правп развптак задругарства у Словенпјп почиње од 1883, када је заслугом Јос. п Мих. Вошњакаи др. Дечка, основан првп савез (Задружна Звеза у Цељу). 1899, заслугом др. Јанеза Крека, основана је задружна Звеза у Љз т бљанп. Данас, словеначки сељаци пмају задружнога кредита јевтиног (по 6, 7 и 8%) и у изобиљу: задруте не могу све да пласпрају код сељака, идају зајмове банкама. Задружна Звеза у Љубљанп пмала је т 1928 - 309 кредитних задруга. Задружна Звеза у Цељу 97, ЗвезаСловенскпх ЗадругуЉубљанпЗЗ, Звеза Господарских Задруг у Љубљани 7.

I И. В. Емељанов, Кооперативтја организацији среди земледелцев (врло опсежно дело). Праг, .1923. Вид. такође: G. Kriwtchenko, Die landlichen Krediigenossenschaften in Russland. Штутгарт и Берлин, 1910. V. Totomiantz, чланак o кооперацнји у Совјетској Руснји, Archiv f. Sozialvviss. и. Sozialpolitik, окт.l92б. 0 Немачкој, W. Krebs, у Jahrb. f. Nationaldk. u. Statistik, септ. 1928.

388

ОРГАНИЗОВАЊЕ ПОЉОПРИВРЕДНИКА