Agrarna politika

У Хрватској и Славонији , кредитно задругарство је много слабије. Почело је од 1892, и у прво време се налазило под вођством Пољопривредне Банке у Загребу. Доцније се ослободило тога утицаја, и основан је Средишни Савез Хрватских Сељачких Задруга. Он је морао да прими борбу са државним «земаљоким задругама» чија се централа налазила у Будимпешти, и које су врло успешно оснивале «вересијске задруге»; 1913 било је тих вадруга 2127, а национални савези су бројали само 658 задруга. Леппх успеха је у тим покрајинама имао Савез Српских Земљорадничких Задруга, у наслону на Српску Банку у Загребу. Сада има у Средппшом Савезу Хрв. Сељ. Задруга j Загребу 338 кредитних задруга, у Савезу Срп. Земљ. Задруга 424, Задружна Звеза у Загребу 23, акредите је делило и Хрватско-славонско Господарско Друштво док није ликвидирало.

Много успешније се развијало то задругарство у Србија (од 1894). Томе је знатно допринео закон од 1898, који се броји међу најбоље у свету: тачно је одредио шта је задруга, подрвргао задругарство строгој ревизији, обележио правни положај задруга и дао знатне пореске олакшице. За двадесет година (до 1914), било је 787 кредитних задруга од створених 1515. Последњих година пред рат, успеле су да привуку знатне количине улога, што сведочи да су биле почеле да стнчу поверење у својој околини. Поред зајмова у новцу, набављале су справе и алате, шириле техничка знања, училе сељаке штедњи, и развијале задругарски дух. 1 Главни Савез у Београду данас броЈи око 800 кредитних задруга. Од 1904, словеначки задругари пренели оу своју акцију у Далмацију ; —■ 1907 основан је засебан Савез у Сплиту, а доцније се створио и Савез Српских Привредних Задуга, међу којима Је знатан део био кредитних. Савез у Сплиту има 174 кредитне задруге, онаЈ у Дубровнику 53. У Босни и Херцеговини , привредне прилике су биле тако неразвијене да се задругарство ниЈе могло ни створити. Ипак су пред рат у СараЈеву посто Јала два задружна савеза, Један српски и Један хрватски, који су снабдевали земљораднике кредитом и другим потребама. Српски Савез има 219 кредитних задруга, а Хрватски 86. Средишни Савез Југословенских сељачких задруга у Сарајеву броЈи 42 кредитне задруге. У Војводини је кредитно задругарство од увек било слабо: сву пажњу су апсорбовале закупничке задруге(«земљорадничке»). Ипак Је створена Централна земљор. кредитна задруга у Новом Саду. Много Је активнија «АграриЈа», немачка средишна задруга. Банатски савез срп. земљ. задруга има 9 кредитних задруга,а АграриЈа 13. У Сомбору постоји Задруга бачких пољопривредника као средишна задруга: и она прима улоге на штедњу и даЈе заЈмове члановима.

1 Мих. Аврамовић, „Српске земљор. задруге у 1905", Архив, II кн>. св. 2,3, 4 и 5; 111 књ. св. 2, 3 и 4. Исти, Тридесет година задружног рада, стр, 91 —104; Београд, 1924.

389

ЗЕМЉОРАДНИЧКЕ ЗАДРУГЕ