Agrarna politika

1. Потрошачке п опште набављачке.У државама где нема развијених градских центара игде се гушћасаобраћајнамрежатек изграђује,зараде.трговаца посредника и дакас су велике. Отудапотребаза набављачким задругама по селима. У заосталим земљама, ове често узимају и чисто консумни (потрошачки) карактер; пружају својим члановима најобичније артикле свакодневне потрошње. У нашим крајевима, где преовлађује разбијен тип села, те не може бити организаване приватке трговине са конкуренцијом и малим зарадама, ове задруге су права благодат за сељаке. Несрећа је само у томе што се оке најчешће и саме снабдевају нз оближње паланке: једва могу дати нешто јевтиније од сеоског дућанџије, а овај над њима има преимућство што даје на вересију. („У нас је тешко примљено правило о продаји за готово“, вели г. Аврамовић: зато су толике набављачкопотрошачке задруге пропале, или су се претвориле у приватан дућзн задружког магационера!)

Ове задруге, на које толико вичу трговци, имају једко корисно дејство баш на развој трговине, заната и индустрије у земљи. Оке уче сељака да набавља; најпре јевтиније и горе ствари, затим све скупље и боље. Снабдевајући га под повољнијим условима средствима за рад, оне чине да он вишг производи: тако се и с друге стране оспособљава да буде већи потрошач. А у малим земљама као што су наше балканске, то је главно; од сељака начинити нроизвођача и потрошача. То је сигурнији пут за развијање народне привреде од сваке заштитке политике.

Потрошачко задругарство губн терена у колико се усавршава трговина, поправља саобраћај, гругишу села и просвећује сељак. Или се,као у Данској и Енглеској, васпоставља веза између варошких потрошачких задруга и сељака, појединачно или удружено, Набављачко, међутим, узима све више маха: интенсивна производња захтева да се у псљопривреду улаже све више капитала, да се увећава живи и мртви инвентар. Тих задруга има највише у Немачкој, амеђу осталим земљама се истичу скандинавске државе, свакако због типа села, и Италија.

У Немачкој , задружна набавка се врло дуго вршила преко других врста задруга: кредитних, млекарских, житарских. Али кад су кредитне задруге нашле себи једнога великог финансиера, у Пруској Централној Каси и у Дрезденској Банди, оне задруте које су се бавиле претешнонабављањзм прикључиле су се Централним набављачким задругама које су узимале робу из прве руке. 1919 године тих Централних задруга било је евега 23. До сада још није успело да се створи јединстве-

391

ЗЕМЉОРАДНИЧКЕ ЗАДРУГЕ