Agrarna politika

на органцзација за целу Немачку: поред Царевпноког савеза, постоји још много посебних организација за набавку шалптре, томасовог брашна, угља, и т. д. 1919 било је у Немачкој свега 3717 пољопривредних набављачких задруга, са 302-.494 члана.

Русија пма врло јако развијенонабављачко-потрошачко задругарство. Пре рата их јебило 20.000. После рата, 1921, образован је Савез свпх пољопрпвредних набављачких задруга под пменом «Селскооојуз». Алп како је сада у Руспјп организацијацелокупног задругарстваизвршенапокултурама(хлеб,млеко, лан, дуван и т. д.), а не по економскпм фзшкцпјама (кредпт, набавка,продаја),то је посао овог савезатакође морао дасе спецпализује: он је главни снабдевач целог задругарства маштама, и оруђима, тракторима, металнпм предметима, хемикалијама, лековима против сточне заразе, семеном, пт. д. Његово пословање расте из године у годину: у 1927, оно је према 1923 порасло за 480%. 1. априла 1928 Селокооојуз је пмао 21 обласни и 139 локалних савеза. (Поједине задруге се снабдевају само преко савеза.) Исте године, снабдевање семеном пздвојено је у засебни «Семеновосдојуз.» У вези оа Хлебоцентром, Селскосојуз је у 1928 образовао неколпко тракторских колонија, које су орале сељачку земљу уз одређен ујам. Појединп савези су успели да се све набавке запољопрпвреду врше преко њпх, алп Селскосојуз нпје још успео да савезп набављају само преко њега. 1

Набављачких задруга има још у Норвешкој 922 са 31.500 чланова, у Шведској 800 задруга са 40.000 чланова, у Холандији 996 задруга са 74.442 члана,у Италији 907 задруга (consorzi), са 446.589 чланова, у Јапану 456 задруга са 59.280 чланова; у Пољској 407 задруга, са 50.061 чланом, у Чехословачкој 240 набављачких земљорадничких задруга са 25.920 чланова. У Енглеској са Шкотском, таквих задруга бпло је 1921 годпне 262, са 58.861 чланом, а у Ирској 164 задруге са 13.000 чланова. У неким земљама, одговорност чланова је и овде неограничена, као ксд кредптних: све у Шведској; 60.5% задруга у Немачкој, 72,6% у Јапану. У Сједињеним Државама и у Канади набављањем се баве продајне задруге, често за читаву половпну свога обрта.

Занимљив је подухват који су Јшинпле 1918 године скандинаеске земље, Данска, Шведска, Норвешка и Финска; створиле су Нордландски Задружнп Савез са седиштем у Копенхагену. То је у главном набављачка централа ва разне нацпоналне saдружне савезе: он купује на велико п разашпље савезима. У Француској је прплично развијено варошко потрошачко задругарство, а набавке за пољопрпвреду врше се највише преко синдиката.

У Југославији, набављачко задругарство игра важну улогу: по зиачају стоји одмах иза кредитних задруга. У напреднијим крајевилш

1 Q. Ratner, Ор. clt., стр. 19 —26; Лондон, 1929.

392

ОРГАНИЗАЦИЈА ПОЉОПРИВРЕДНИКА