Agrarna politika

Много су распрострањеније машинскг задруге. То су нешто више него обичне пабављачке задруге: набављају машине,али не да их продају својим члановима, већ да их дају на послугу. Налазимо их у Швајцарској, у Немачкој ит.д. Код нас, у Србији их има 3, у Словенији 2. Заједничку употребу машина на селу није лако спровести. У Србији се на томе прилично радило. Још 1900 године, Срп. Пољопр. Друштво расписало је награду првом удружењу које се оснује за заједничку употребу справа. Чешће су код кредитних задруга оснивани „одељци за справе". 1910, тих одељака и засебних задруга било је 160, а имали су 226 разних справа, од чега 159 триера, 14 вршалиц?, 13 жетелица, 4 сејалице и т. д. После рата, јавља се интересовање за заједничке мале млинове са I- —2 камена- Сувипшарадна снага на нашем селу ј ш не допушта већу примену машина, па смета и овој врсти задруга. Али је тачно и ово: само у Словенији не оре се више ралицом. Међутим, у Србији, на ioo плугова долази 50 —200 ралица, како у коме крају; у Босни око Сарајева 774; у Црној Гори 863; у Јужној Србији 1062; у Херцеговини 5273 ралица! Машинске задруге могу најбрже да помогку. 1

Сличне су пастувске задруге, које држе пастуве и друга одабрана, приплодна грла: стављају их нарасположење својимчлаковима за оплођавање њихове стоке. Наше сточарске и коњарске задруге у Словенији и Војводини обично су тога типа; ређе су селекциске.

Овде бисмо могли убројати и здравствене задруге. Шта оне чине друго него снабдевају своје чланове јевтинијом лекарском помоћи, лековима и негом? Те задруге су наш југословенски специалитет. За њих постоји интересовање на страни, и можда ће се пресадити у друге земље. За сада их највише има у Србији, и нешто у Далмацнји. Имају свој властнти Савез Здравственнх Задруга,са преко2oчланица. 2

3. Закупнпчке задр\те. Од мкого већег значајасу закуптке задруге. За рачун чланова, задруга узима под аренду веће комплексе земље, снима терен и врши парцелацију по врстама земљишта и по стању задругара, израчунава закупну вредност сваке парцеле; онда издаје под закуп члановима. Скупљека закупнина нешто је већа од оне коју плаћа задруга, да би се покрили режиски трошкови. Често ове задруге изводе и извесне мелиорационе радове, у договору са сопствеником: у толико ће закупнина бити нижа. Ових задруга има највише у Италији и Румунији, а ирактикују се још од пре рата

1 Јеврем Герасимовпћ, Машинске задруге. Београд, 1929. 2 Вид. бр, 6. Нове Европе, kh>.V, скоро цео посвећен здравственам задругарству. 394

ОРГАНИЗОВАЊЕ ПОЉОПРИВРЕДНИКА