Agrarna politika

и консервнрање одлажу тренутак нужне продаје, и долуштају да се производи носе на даље и боље пијаце. Осим тога, оне произвођачу дају сву или скоро сву зараду многобројних посредника (индустриских и трговачких).

Ове задруге немају потпун кооперативни тип, јер врло ретко задругари учествују лично у преради као радна снага, и приближују се донекле капитаЛистичком предузећу: екоро све употребљавају најамну радну снагу.

1. Мленареке задруге су постале тек уновије време, после произвођачких и неких прерађивачких, али су тако згодно дошле малом сељачком газдинству, да су врло брзо узеле врло велике размере. Млеко је лако кварно, а сточарска села су тако растурена, да се у овој грани није могло да развије ни капихалистичко предузеће: до недавно, млеко се грерађивало искључиво у домаћем ганздинству,. врло примнтивно. Задружна прерада језато посталамного пре стварања правих млекарских задруга. А самоувећим селимаи близу градских центара створена су већа приватна предузећа, поглавитоза сир, путер, чоколаду, и т.д. Задружна прерада је постала могућнатек онда_ кад је пронађен сепаратор и кад су ушли у употребу апарати за мерење масноће млека: њих су могле набавити и мање задруге, а ипак су били неприступачни појединцима. Велико газдинство - одлично за остале пољопривредке ипдустрије овдеје теже могло да успе, пошто се млечност крава и масноћа млека повећава нарочитим системом храњења и неговања стоке: тога се могло подухватити само сељачко радно газдинство.

Овакво сточарство интенсивно у раду и капиталу битно се разликује од примитивног сточарства планинских сељака. Оно претстављакорак напред према ратарству, и претпоставља не само густо насељено и просвећено становништво, већ н близину великих пијаиа. Данска, Холандија и Швајцарска имале су све ове услове, и оне су од обновљеног, модернизованог сточарства на бази задругарстеа створиле извор народног благостања.

Нарочито је поучан пример Данске. 1864 изгубила је део своје територије, али је необично марљивим и окретним радом просвета,, боље неговање стоке, задругарство ■— успела да се за кратко време опорави: подигла је квалитет свога путера, и освојила енглеско тржиште. Извоз путера попео се од 4395 тона 60-тих година на 84.000 т. у 1913, а 1926 133.000 тона, од чега s/ 6 иде у Енглеску. Производња путера је износила 1927 —■ 162 милионакгр. Већ 1910 било је у Данској просечно пет пута више млекарских задруга него у

400

ОРГАНИЗОВАЊЕ ПОЉОПРИВРЕДНИКА