Agrarna politika

материалшу потпору, пли најзад само прописују водно право. Код нас, водно право је врло развијено у свима покрајинама осим Србије и Црне Горе, а водних задруга има у Војводини,у Срему, у Посавши. 2 (Види и стр. 365) - Талијанска влада у својим напорима за исушивање и натапање земљишта врло много искоришћује ове задруге. По новом закону, задруге за натапање могу стварати сами префекти, а допрпноси се могу примати у облику непосредних пореза. Произвођачке су и шумске задруге , којих има свуда по Немачкој и у Алпима. Мали сопственици удружују се да би боље експлоатисали и чували своје забране и шуме. Негде постојп заједничка својина над шумом. Другде се задруга ствара на 30 пли 40 годпна. Код неких, цело газдовање је заједничко; код друтих, заједно се узима чувар п продају се дрва. Учествовање је везано за уделе, но сопственици се могу мењати. У неким немачким државицама, постоји обавезно удруживање у шумск задруге; то је пмало врло добар успех. 3 У Русији , шумске задруге су се бавиле нарочито прављењем калафоније, катрана и терпентинског уља. Пре рата их је било 17. 4 У Француској , у Шампањи, и још неким крајевима задруге врше пошумљавање. У Словенији , данас постоји 6 шумских задруга. Само једна има модерну пилану; остале су скромнијег размера.

б) Прерађивачке Задруге.

Мање задиру у индивидуалну управу газдинства него произвођачке, а ипак више него чисто продајне. О.сновне производе (сировине) чланови израђују сами, на своме имању, са својим средствима. Удружују се само да од првобитне сировине створе полу-прерађевину, или фабрикат готов за потрошњу, у сваком случају артикал у вишој форми спреман за пијацу. Такве су задруге: млекарске (сир, масло, консервирање и стерилизовање млека), дрварске (метрење дрвета за гориво од стабалакоје сами сопственици оборе и свезу, израда дасака, греда и т. д.), воћарске (пекмез, компот, сушење, разврставање и паковање воћа), винарске, кланичне, млинарске, уљарске, задружне шећеране и пецаре, плетарске, кудељарске, ит. д. Њихова економска улога је у томе што смањују незгоде које долазе од кварности пољонривредних производа и од њиховог стизања у исто време: прерада

1 Schullern-Schrattenhofen, Agrarpolitik, стр. 58—59. 2 Др. J. Стефановић, „Водне задруге у Војзодини", Летопис, април—мај 1925. 3 Hans Hausrath, ~Forstwesen“, Grunđriss d. Sozialok., VII, стр. 290 —292. 4 A. Малахов у Календару Гл. Савеза Срп. Земљор. Задруга за 1930, стр. 77 и даље и у календару Село за исту годину.

399

ЗЕМЉОРАДНИЧКЕ ЗАДРУГЕ