Agrarna politika

У нашој земљи, о заједничкој иродаји хране говорило се још на јагодинском конгресу (1898), али су се тиме бавиле кредитне и набављачке задруге. Тек после рата, израђена су правила за „житарске задруге“ и скупљано је жито за подизање магацина. Прве житарске задруге основане су 1928 године у Србији, али њихов удео у извозу жита још увек је минималан. Занимљиво је да се оне више оснивају у Србији него у Војводини, где једино има извесних условазањихов успех; доказ да ствар још није озбиљна.

Задруге за продају воћа, без икакве прераде, највише су развијене у Америци. У Француској, fruitieres постоје још од Средњег Века, али су је друге земље претекле. У Сједињеним Државама данас је то, нарочито у Калифорнији, једна од навјећих привредних грана. Има их 1112, или 76.4% од свих таквих задруга у свету, У читавој Европи их има 340, од u era на Холандију отпада 200. Задруге имају задатак да скрате пут од произвођача до потрошача, укидајући многобројне посреднике. Оне могу успешно да се развијају само онде где пољопривредници умеју да беру и да пакују плодове, и где се производе исте epcms плодова и приближног квалитета. У Совјетској Унији од 1925поСтоји „Плодовинсојуз“, у коме су све задруге које се баве прерадом и продајом плодова, поврћа и вина. Он има своје две фабрике, а обласни савези контролишу 43 фабрике, с годишњим капацитетом од 620.000 пуда. Код нас, овим пословима се баве воћарске задруге, али је њихов посао отежан разноврсношћу воћа, слабим квалитетом, рђавим брањем и паковањем.

Задружна продаја памука, дувана и лана, као и поврћа, опет је најразвијенија у Америци. За продају поврћа има задруга и у Холандији, Белгији и Аустрији. У Русији постоји „Лноцентр“ (за лан и конопљу) у „хлопобиро“ за памук, „сојузкартофел“ за кромпир, а за прераду и продају дувана велики „центротабаксојуз". 1

Задружна продаја стоке, меса и прерађевина од меса претставља врло великих тешкоћа због разноврсности робе; како задовољити чланове, кад сваки веруједаје његова стока најбоља; затим, прођа робе је врло неједнака, цене се стално мењају. То су у осталом више прерађивачко-продајне него чисто продајке задруге; видели смо кланична удружења у Данској, скоро искључивоза свињско месо. УАмерици серади саживом стокоми са говеђином, свежом и залеђеном. Задруга за продају стоке и меса има тамо 1835, или 93.3 свих таквих задруга у свету; у Немачкој их има 112, у Чехословачкој 14, и у Енглеској 8.

1 За Амернку, вид. Емељанова. За Чехословачку, G. Kurnatowsky, ~La cooperation agricole en Bohžme", Rev. des etudes cooperatives, април — јуни 1925.

407

ЗЕМЉОРАДНИЧКЕ задруге