Agrarna politika

Задружна продаја вуне сасвим је новог датума: постала је за време рата,у Канади (95) и у Сједињеним Државама (48). У Европи их нема. Прибирају добро сортирану вуну, од члакова и са мањих лијаца, и носе је на веће.

Обрнут је случај са задружном продајом живине и јаја: она је развијенија у Европи: у Данској има таквих задруга 540, у Шведској 200, у Холандији 80, у Немачкој 66, у Ирској 50. Главна пијаца за све је Енглеска. Данско Друштво за извоз јаја, основано 1895, броји данас 45.000 чланова. Свако јаје је посебно обележено; зна се датум кад је снешено, из које задруге долази и од кога газде. Ове задруге старају се да увећају носивост кокошију, одабирањем и исхраном: постигли су да неке кокоши носе скоро по 300 јаја годишње.

Задруге за продају млечних производа свесу уисто време прерађивачке и продајне: као такве смо их већ изучавали (стр. 400). 1

Колонизационе задруге смо нашли у Енглеској и Немачкој. Оне, —-не тражећи зараду, иуз потпору државе илиустановаза колонизацију, врше заједничку набавку и дељење земље, и како омогућавају да ново-основана газдинства стану на ноге и одрже се. Најпре закупничке, ове задруге убрзо врше све задружне послове: кредит, набавку, продају. У земљама где се колонизација налази у рукама нарочитих установа (County Councils у Енглеској, Генералне Комисије у Немачкој, министарство код нас) оне су посредници између колониста и тих установа н врше најделикатније послове: деле земљу, прикупљају закупнину или рентне отплате, предузимају мелиоративне радове. Још даље иде права колонизациона задруга, како је замишља проф. Опнхајмер: она је потпун економски организам, који обавља све функције; закупљује земљиште за колонију, подиже је и у свему ставља задружну инициативу на место личне. Таквих задруга има неколико у Немачкој, нашли смо их у Палестини и у Сједињеним Државама, а то је у ствари н руски колхоз: нека средина између обичне задруге,која предузима само извесне економске функције и комуне, која потпуно апсорбује сва индивидуална и породична газдинства. 2

1 Највећи број података налази се у цит. књизи Емељанова. Новије податке дају: О. Rabe, „Landvvirtsch. Genossenschaftsvvesen", Hdw. d. Stw., VI, стр. 178—189; званична публикација Ddnemark, 1929, и чланци у Rev. d’ec. pol., Шмолеровом Jahrbuch-у, и т. д. За наше прилике вид. Д-р ЈБ. Прохаска, „Развитак задругарства" у Годишњаку краљевине С. X. С. Београд 1926; Инж. Иван Варга, „Задругарство у краљевини С. X. С.“, Банкарство, дец. 1927. 2 Franz Oppenheimer, Siedlungsgenossenschaft. Лајпциг, 1896; 3. изд. Јена, 1922; XLV-628 стр. Значајан је поднаслов: ~Покушај да се познтивно отклони комунизам решењем задружног и аграрног питања“. —■ Внд. и Robert Deumer, Das deutsche Genossenschaftswesen, I—II. Берлнн и Лајпциг, 1922.

408

ОРГАНИЗОВАЊЕ ПОЉОПРИВРЕДНИКА