Agrarna politika

он тражи мање дисциплчне. Али је згодан у толико што он један у селу ради послове које би морало радити неколико задруга.

Пољопривредних синдиката има највише у латинским земљама, чије становништво је више индивидуалистичко, него германско и словенско, које се прилагођава задругарству, и ако ово тражи већу одговорност и јачу везу међу члановима. У Француској су се појавили одмах после закона од 1884, који је омогућио стварање синдиката у опште. Већ 1886 основан је Централни Савез Пољопривредних Синдиката, а 1894 одржан је први конгрес. До 1913 одржано их је девет, и на њима се мало по мало израђивала њихова идеологија. 1921 било је преко 3000 синдиката, у 27 обласних савеза, са 800.000 чланова. 1922 извршено је спајање са другим пољопривредним установама, и сада Централни Савез броји скоро 2 милиона чланова. У 1928 год., четвртина свих пољопривредника била је организована у синдикатима. Национална Каса за пољопривредни кредит велики део својих средстава пружа преко њих, а и кооперативне федерације се њима служе за снабдевање пољопривредника вештачким ђубривима и т. д. 1

Оквир делатности се најбоље види из органа саме Централе; генерални оекретаријат; одсеци за ревизију, за правне и техничке савете, благајнички, пропагандистички, кооперативни, кредптнп, за осигурање, трговачки, лабораториски, ботанички и ентомолошки, за пољопривредну инициатнву, женски одсек. Осим тога, при Централном Савезу је Синдпкална комора и Економски пољопривредни синдикат (основан 1889), који је његов политпчки израз. У Француској нема велике сељачке странке, али Централнп Савез врши притисак на све полптпчке странке. Бори се протпв пндустрпалаца с једне и против социалиста с друге стране; за заштиту аграрних производа пза јевтинију радну снагу. Поред свпх изјава о своме општем пољопривредном карактеру, Централнп Савез је у ствари једна послодавачка органпзација. То је учинило да су се пољопривредни радници окренули осталим радницима и прикључили се Ошптој Конфедерацији Рада (G. G. Т.).

У Белгији, синдикати се појављују под именом лига. 1909 било нх је 1041, са 55.769 чланова. Осим ових, има много специалних синдиката: марвогојски, живннарски, повртарски, пчеларски, и т. д.; свега 1345 специалнзованих синдиката, са близу 100.000

1 М. Auge-Laribć, Syndicats et coopćratives agricoles. Париз, 1926. Внд. такође: Н. Martin-Saint-Leon, Syndicalisme ouvrier et syndicalisme agricole. Парпз, 1920; Andre Courtin, Les congres nationaux des syndicats agricoles. Парнз, 1920.

412

ОРГАНИЗОВАЊЕ ПОЉОПРИВРЕДНИКА