Agrarna politika

Прелаз између задругарства и сталешке организације чине пољопривредни синдикати: зато ћемо најпре њих приказати.

I. Пољопривреднд снпдикати.

Не мислимо на класне организације пољопривредних радника, окојима је раније било речи (стр, 224). Није овде реч ни о удружењима земљопоседника.који употребљавају најамну радну снагуи,угледајућисена послодавце у индустрији, организују се радиотпора најамницима. Прави пољопривредни синдикати су нешто друго: слободна удружења пољопривредника који имају заједничке интересе у толико што се баве једном истом културом или групом култура: хмељари, репари, виноградари, марвогојци, коњари, ит. д. Члановима задруге је заједничка једна економска функција (кредит, набавка, потрошња, прерада, продаја). Члановима синдиката је заједничка врста рада, професија, или тачније једнакултура, пошто су пољопривредници врло ретко професионално специализовани као варошани. У задругу улазе људи сличног материалног стања обично мали и средњи; ■ у синдикат људи истог посла. У пракси, разлика између кооперативе и синдиката мање је прецизна, нарочито у Француској, где су синдикати у ствари задруге занабавку предметапотребних за пољопривредну економију, које се у другом свету зову набављачке задруге, У индустрији, на супрот радничком синдикату стоји послодавачки. Овде, пољопривредни синдикат стоји на супрот градској економији, нарочито трговцима, баш као и задруге. Сиромашни сељаци налазе се ту поред богатих: заједничка им је само професија. У индустрији, синдикат има класни карактер; у пољопривреди професионални и корпоративни, у колико није задружни. Он удружује људе разног имовног стања: зато ганеки сматрају као „најлепши цвет француских установа“.

Поред набављања ђубрива, алата, машина, семена ит. д., синдикати раде још ове послове; врше проучавања и опите у намери да повећају произодњу; приређују изложбе и утакмице; организују предавања, курсеее и путовања; дају члановима савете преко својих стручњака; посредују за добијање кредита ; закупљују земљишта и парцелишу; подижу јевтине станове; предузимају мелиорације ; помажу чланове у случају болести, смрти и несрећног случаја; врше осигурање својих чланова и њихове стоке. Синдикат је како се види комбинација слободног културно-просветног удружења и задруге, али не специализоване већ универсалне. У организационом погледу, синдикат је због тога нешто ниже од задруге;

411

ПОЉОПРИВРЕДНО ПРЕТСТАВНИШТВО