Agrarna politika

њиховом реону. Убрзавају стварање синдиката и задруга; воде кампању sa сузбијаље болести и штеточина. Да би рад био успешнији, окружне коморе се удружују у покрајинске, а њихови претседнпци ив целе земље повремено се састају и дпскутују о општим питањима пољопривреде. Њихова је заслута што је укинута забрана извоза житарица, и што је увозна царина повишена од 15 на 35, па на 50 фр. На њихову интервенцију, одређено је још 500 милиона фр. за средњорочне кредите, п 250 милиона за дугоронне. Оне су успеле да се снизе порези на сеоска непокретна имања, такса на наслеђе, и т. д. Комисија за решавање аграрне кризе при министарству Пољопрпвреде усвојпла је све њпхове предлоге. Оне бране професионалне интересе, али прп том проучавају и опште проблеме, и допрпносе њиховом решавању.

Већем успеху комора у Француској сметају Пољопривредни Уреди (offices agricoles), створени 1919, који примају субвенције од државе и деле их према локалним потребама. Њих оу до сада именовалн обласни одбори, а сада треба половину чланова да пменују коморе. 1 Пољопривредне коморе оснивају се у новије време у разним

европским и ван-европским земљама. У Јапану, то су полу-обавезке, субвенциониране, али изборне установе, које врше истовремено функције пољопривредних синдиката, одбора за техничко образовање, уреда за запослење пољопривредних радника. Постигле су добрих резултата.2

У нашој земљи, најпре је нешто учињено у Србији. 1911 израђен је предлог закона о установљењ Земљорадничке Коморе. (Закону о радњама од 1910 предвидео је коморе за друге редове, али не и за пољопривредни). Он је предвиђао само једну комору, са седиштем у Београду. Државни Савет је био мишљења да се створи више обласних. 3 Тај предлог није постао законом, и тек после рата (1923) појавио се један нов, који такође није донесен. Осећа се,међутим, све више потреба за једним претставништвом које ће бити шире и општије од задруга и од друштава. 4

1923 објављен је као издање министарства Пољопривреде и Вода законски пројекат г. г. д-р Вел. Стојковића и д-р Д.

1 М. Auge Laribe, ~La production agricole (en France), Rev. d’ec. pol., 1928, стр. 572—3. 2 G. Perres, ~Les associations agricoles au Japon", Rev. intern. des instit. econ. et soc., окт. дец. 1925. 3 Д-р Богдан Марковић, Земљорадничке коморе и њихово оснивање у Срби/и, стр. 68; Београд, 1911. 4 Д-р 0. Фраигеш, ~Неки актуелни проблеми из наше аграрне политике", Економист, јан. 1924.

419

ПОЉОПРИВРЕДНО ПРЕТСТАВНИШТВО