Agrarna politika

Тодоровића, а 1926 Привредни Преглед донео је други законски предлог г. Јованића. Од тога доба, у јавности се ово питање стално дискутује. Нарочито га покрећу Српско Пољопривредно Друштво и Удрушење Агронома. Писад предлога од 1923, д-р Стојковић, сада сматра да стварање комора није хитно, и да у народу још нема довољно школованих економа и организадија, нема ваљаних вођа пољопривредника за интенсивнију и рационалнију производњу. Пре комора, мисли он, треба развити школе, организовати кредит, донети законодавство, у кратко дати «знање и капитал» пољопривредницима, јер у томе највише оскудевају. Зато су школе и организације за кредит, набавку и продају нужнији него коморе. 1 Г. Бора Милутиновић, у свом реферату Пољопривредном Друштву, предвиђа 8 земљорадничких комора, у главном с обзиром на пољопривредне ре* оне, које би саме створиле Централну Комору или Централни Секретаријат. Коморски прирез би се наплаћиваопремапорезу на земљу или према колпчпни обрађене земље. 2 Наш Закон о унапређењу пољопривреде од 1929, за «заступање интереса пољопривреде» установљава општинске , срееке и обласне (сада вероватно бановинске) пољопривредне одборе. ■— Општински одбор су 3 —5 чланова из средине сваког општенског или градског заступства, који су у што ближем односу са пољопривредом или су стручно школовани, а њима се као саветодавни чланови додају по један претставник сваке постојеће задругарске установе или кога пољопривредног друштва. Овај одбор састаје се најмање два пута годишње, расправља о разним питањима нрољопривредне природе, саставља предлог буџета општинске пољопривредне закладе (предвиђене истим Законом за унапређење пољопривреде), ставља предлоге општинском заступству или среском пољопрпвредном одбору (чл. 51, 52). У срески одбор делегира сваки општински одбор по једног члана, но с тим да пх не може битп впше од 20. Сваки савез задружни или пољопрнвредног друштва, којп- у дотпчном срезу пма бар пет задруга подружница, ту даје по једног саветодавног члана. Срески пољопривредни референт је известилац овог одбора. Састаје се редовно два пута годпшње, а може и више. Закључци одбора саопштавају се ппсмено свима претседнпцпма општина радп спровођења. Обласни пољопривредни одбори које је предвиђао закон, свакако ће бити замењени бановпнским одборпма, као и одговарајуће пољопривредне закладе. Било.је предвиђено да у њпх улазе по два члана пз сваког среског одбора, да им претседава врховни претставнпк обласне самоуправе, а присуствује велпкн жупан, а да му је пзвестилац обласни пољопрпвреднп референт. И он се састаје бар два пута годпшње. Њзгови закљупци се

1 Чланак у Правди, 20. март 1929, 2 Време, 10. март 1929, Политика, 12. март 1929. Внд. и Привредни npeглед бр. 26—30 за 1927 и разне бројеве у току 1928 и 1929, нарочито бр. 11 и 24.

420

ОРГАНИЗОВАЊЕ ПОЉОПРИВРЕДНИКА