Agrarna politika

и извесна открића у економској науци, која показују да пољопривреду многе особине одликују од индустрије: њено газдовање води се под друкчијим приликама него трговина и индустрија; концентрација поседа нема овде оно благотворно дејство које се показало у другим гранама; зависност од природе је већа, дејство непогода катастрофалније, а услови за обезбеђгње бескрајно тежи. Ова сазнања су захтевала да се иољопривреди обрати нарочита пажња. Контраст између градова који су бујали у ширину и у висину, и села која су чмавала у беди и тами бивао је све већи. Земљопоседницк аграрци из тога контраста су извлачилн аргуненте за своју борбу. Апеловали су и на националне и државне интересе. Тражили су помоћ консерватизаца, во-ничких кругсва и владара. И успели су: у великој мери је њихова заслуга што се држава стала бринути о пољопривреди, водећи аграрну политику у ужем смислу. Давала се новчана помоћ из државне касе, организовале се изложбе, отварале школе, регулисали порези, завеле аграрне царине, стварало аграрно право, развијало задругарство, чињене олакшице у саобраћају, и т. д. Више још; овај покрет почет у врховима пољопривреде мало по мало је захватао саме сељаке, најпре богатије, који су имали право гласа и могли себи допустити луксуз политичке борбе; доцније и сиромашније. Говори у парламенту, штампа, зборови, агнтација, све је то увлачило мало по мало људе са села у вртлог друштвеног живота. Међу мутне пароле о општем добру, државном и народном интересу —којима грађанске странке обично маскираху своје посебне интересе и циљеве стали су промицати прецизни захтеви пољопривредника, као засебног друштвеног реда.

2. Маеовни сељачкп покретп. До правих аграрних партија дошло је само у германским земљама, нарочито у Немачкој и Аустрији. Прва таква организација у Немачкој је било „Удружење за пореске и привредне реформе“ (1876), чије присталице су кратко звали „аграрцима 11 . Оно је успело 1879 да се уведу аграрне царине. У 80-тим годинама, утицај немачких аграраца је још већи. 1893, оснива се „Савез Пољопривредника“ (Bund der Landwirte), које се поред политичке агитације бави и привредним радом: врши набавке, организује задруге, налази кредите, и т. д. Он далеко надмашује својом снагом поменуто Удружење, ма да је ово покушало да се реогранизује 1920. Одмах после рата, 1919, основан је Немачки Landbund, али се он убрзо спојио са Савезом Пољопривредника, и тако је 1921 постао Reichslandbund, најјача, милионита, пољопривредна организација у Немачкој, са месшш, среским, окружним и покрајинским телима,

422

ОРГАНИЗОВАЊЕ ПОЉОПРИВРЕДНИКА