Agrarna politika

У многим немачким државама (Баден, Хесен, Саксонска, Баварска) земљорадници излазе самостално на изборе. Најјача таква политичка организарија је баварски Bauembund, а сељачке партије су и немачки Bauernbund (8 посланика), Bauernpartei (10), саксонски Landwirtenbund (2) и Landbund (3). Као што се види, до једне јединотвене политичке отранке немачких пољопривредника још није дошло.

3. Зелена Интернационала. За разлику од Reichslandbund-a, који је само савез многобројних сељачких организација, али није странка, у разним земљама, нарочито у Средњој и Источној и Југоисточној Европи, образовале су се праве сељачке странке. Већином се налазе у саставу Зелене Интернационале , о којој се говорило још 1907, на Међународном Пољопривредном Конгресу у Бечу, али која је образована тек после Рата, са седиштем у Прагу. У њој се налазе сељачке странке следећих.земаља; Чехословачка, Пољска, Бугарска, Румунија, Југославија, Естонија, Финска, Летонија, Литванија, Латвија, Аустрпја, Холандија, Француска,и Швајцарска. Изван ње су сељачке странке у Немачкој, Шведској, Норвешкој и Грчкој. Данска нема специалне сељачке странке: њени сељаци гласају за либерале и социалисте.

Чехословачка има кајбоље организовану пољопривредну странку. У улозн арбитранзмеђу буржоазије и радника, аграрна странка држи већ неколико година претседништво владе и неколико важних ресора, и ако није највећа партија. И овде је земљорадничкн покрет почео као неполитички: 1880 оснива се „Сељачко удружење“ у Моравској; 1896 „Удружење чешких земљорадника, 1899 оно се претвара у „Чешку аграрну странкуЛ 1905 оснива се слнчна странка уСловачкој, а после уједињења, те две странке се спајају у „Републиканску аграрну странку земљорадника и ситних сељака“. Пре рата, чешка аграрна странка је имала 11 мандата, а 1920 године Републиканска странка добија 44, а 1925 46 мандата од 300, и22 сенатора од 150. Од онда је стално на државној управи. У исто доба сњом се зближава немачки Савез Пољопривредника у Чехословачкој (15 посланика и 8 сенатора) и такође ступа у владу са једним министром.

Обавде ове странке, sa разлику од грађанских па и од радничких странака, имају у своме крилу великн број професпоналних п културних организација, које им дају нарочито обележје. Ево најважнијих: Централни савез беземљаша и сиромашних сељака, Централнп савез аграрне омладине, Чехословачка секција за одбрану сељанки, Централнн савез чиновника, учитеља и намештеника, Централнп савез сеоских

424

ОРГАНИЗОВАЊЕ ПОЉОПРИВРЕДНИКА