Agrarna politika

ПОЛИТНЧКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ

425

занатлија, Централнп савез студената аграрада, КлУб ветеринарарепубликанаца, Савези закуиаца и наполичара, Централни савез кућне индустрпје. Ту долазе и чисто економске установе: оне немају политички карактер, али њих потпуно или већим делом воде члановп партије: Пољопривредни Савез чехословачке Републике, Центрокооператива са својих 10.000 задруга, Централни савез произвођача шећерне репе, Савез произвођача кробшира, Савез мелиоративних удружења, Савез произвођача лана, Савез сељачких шећерана, Савез кромпирне индустрије, Кооператнвна централа за продају стоке, Савез осигуравајућпх друштава против сточних болести, Савез за електрификацију села, Чехословачка аграрна банка. Немачка странка се такође наслања на неколико сличних удружења и установа.

Странка јеу почетку била сва у служби великопоседника и крупних сељака. После рата, она је проширила свој програм у лево, и обухватила мале и најмање сељаке. Прави пољопривредни радници, у колико не иду за свОјИм газдама, гласају за социалисте. Странка : е за парцелацнју великих поседа, али уз откуп. Исти став има и немачки Bund der Landvvirte. 1

У Пољској је био сличан развој. У аустро-угарском делу Пољске (Галиција и Шлезија) постојала је консервативна организација великопоседника „Пјаст“, под вођством Витоса; у руском делу,левичарско „Визволеније“, са Малиновским. После рата, ове организације су се спојиле, да се доцније опет растану, и да се чак из „Пјаста“ издвоји дисидентскагрупа Домског, ближа „Визволенију“,које окупља средње и ситне сељаке. „Пјаст“ је био врло јак (85 посланика 1920), и Витос је дуго времена био претседник коалиционе владе. Но касније је падао, губио утицај и поцепао се, док је Визволеније стално расло; 23 иосланика у 1920, 45 у 1922, 48 у 1923. На последњим изборима, 1928, Пјаст је добио 34, његови дисиденти 24, а Визволеније 36. Ове две последње организације раде сада на стапању у једну.

Бугарска има једну од највећих и по идеологији најчистијих сељачких странака. Она је једина до сада имала целу власт у рукама, на челу са Александром Стамболиским, од 1919—1923. Покрет је почео врло рано, на чисто сељачкој бази: 1896 унућен је из Варне „кт>м нашите земледелци“ енергичан позив на организацћју; „Другари, стига равнодушие!" 1889 почиње да излази Земледеаска Заштита, а 1899 држи се оснивачки конгрес Земледелског Савеза. 1901 године он има 23 посланика, које ће 1903 све изгубити, а 1908

1 Вид. њнхове програме у Билтену Аграр. Бироа, 1929, стр. 226-252.