Almanah o desetogodišnjici naše narodne tragedije : 1915-1925

(с друге стране: млада српска држава у целој првој половг XIX sega има да израђује своју самосталност, развија држа инстинкт и подлегне закону превирања, да тек у другој половини преузме улогу југословенског Пијемонта. Отуда "Аустрија сматра свој положај као доминантан, питање Балкана она мисли да реши према својим интенцијама и не слути да ће у побуњеном пашалуку добити истрајног супарника који јој снагом није могао стати на близо, кога је онау осталом потцењивала,; али упорност овог нротивника, вера, иделизам, нада у потпору учиниле су га несавладљивим пи пред изгледом на неравну борбу он није стрепео но је ушао у њу са једним можда претераним самопоуздањем.

ли пре тог коначног обрачунавања на живот и смрт, ми имамо читав век припремања. ХГХ век је најизразитији век југословенске мисли, он је сав у томе знаку, у неколико махова изгледало је да ће му он дати крајње решење. Растиње чије смо клице опазили у дубокој прошлости сал је дозревало. Треба само поменути хрватски препород, 1848 годину, кнеза Михајла, Штросмајера па да се увиди сав његов југословенски карактер. Ни у једном веку нису манифестације југословенског јединства тако значајне п моћне,

Пажњу треба зауставити на четрдесет осмој години која је зачета у великој националној обнови почетком ХЈХ века, Четрдесет осма је наша велика заједничка револуција.

Вештачка зграда Аустрије затресла се 1848 до темеља, народи су се у њој пренули, дигли за своја права и били готови да пролију своју крв ако их није могуће другојаче добити; и пролили су је. Беч је, чинило се, долијао, али је он, стари лисац и опсенар, показао своју ненадмашиву виртуозност у спасавању туђом кожом. Наш народ у Аустрији тек се узбуркао, одушевио за борбу са старим крвником. За трајања револуције наш народ је бпо фактички уједињен, самосталан и под заповедништвом домаћих људи. Срби и Хрвати склапају формалан савез, Срби 24 априла проглашују Војводину а избор Војводе уступају Хрватском Сабору, Словенци с друге стране траже ужи савез са Хрватима, ревотуционарне владе су у срдачним везама са државницима Србије и владаоцем црногорским. Име Книћаниново значи реално учешће Кнежевине у револуцију, значајну потпору у тражењу њихових права. Па ипак ова велика револуција, са овако повољним околностима по наш народ, није донела стварне резултате преко свих успеха плаћених крвљу највише због кратковидости оних који су је водили и вештих замака Беча. |

Иницијатива у овим догађајима била је у рукама Хрвата и место да остану доследни у њеном вођењу они су за успех народне ствари везивали неприкосновеност Беча, Кључ си-

туације лежао је у рукама бана Јелачића и место да га

||: