Almanah o desetogodišnjici naše narodne tragedije : 1915-1925
„Знаш ли да ћемо ти дете сад исели" Прети непријатељ и са груди њени
Зграби јој
одојче — и нож што ће прећи
По његовом телу тад показа жени.
Она оста нема. И кад душман срони У детиње груди нож и врисак зачу ој се само суза низ око одрони. —
= „Ватру распаљујте — мећи на ломачу!" Рикну непријатељ. — „Тад ће ваљда рећи 2!" И као дивљаци стадоше је пећи.
— Io док косе, дојке, лице — пламен згарг
„Не знам“
и с ломаче жена одговара.
јован Петровић
Tuga
iQ, braćo, braćo moja, psi noćas što ulicom bludite: zubima što se Кођете, Što slepite i ludite.
Zar nije danas oblak beo
bio tako lep: oblak, oblak! ·'On je razastrt
putovao nebom modrim
kao beo dim;
a ja sam ga očima neveselim, ·dugo, duboko molrio
ı putovao sa njim.
·O, braćo, braćo moja, psi. Vama se jadam i žalim što čovek u meni nesrećan je tako;
·osuđen da se iz ćula
zamagljenih izdvaja i da luta daleko мап (еја.
Klasje zrelog žita
danas je u modrom vazduhu, danas je sanjalo;
a noćas, o braćo moja, pak, sve biće umenigrcasentimentalno, i plače ı Jeca
sve što Je u meni bilo
toliko dugo idealno.
I ja sam čovek u tamnini,
i Ja sam rob u crnini;
a voleo bih, voleo
da sam zvezda,
da sam zvezda čista u visini,
Živko Jevtić
Sećanje
Duša mi često bolna boluje, mori me njezin plač...
Ма Тебтпата 'угаш пе баси, krvavi ćuti mač,
Al i sada mnogi tužno plaču.
I isplakaće do slepila oči:
„Moj mili sine, joj... mojbrate,oče,mužu..." Njih nema : — Sve je progut'o boj...
Iz grobova niče dijadema.
67