Almanah o desetogodišnjici naše narodne tragedije : 1915-1925

Borci

Vihori, seva, tutnji.

Puca grom i stene se ruše,

U blesku munje se krše,

Kleca se i pada. Vasiona moli:

Demoni, dosta! Boli!.

(Bi bolji:

Drhtimo...

Џ duši našoj slutnja:

Do juče život; |

Grune li bliže grom —

Pepeo, slom,

Pratnja, grob

П тоб,..

Bejasmomladi, snivasmoljubavni

san,|

Al dođe vihor, bura — dan

'Kıyavog rata.

U njemu Kajin ubijaše brata,

U njemu nadu, snove, ljubav i sve|

Srušismo uz riku granata.

A kad se stiša čelika cik

Na grudma procveta rumeni krin

1 čusmo slomljenih duša krik, .,.

A kao eho — iz hramova začu

зе рој] U boj!.. U boj!,., . | planom rasu se boja; „Juriše izbezumnjenih masa Purpurom preli

Црна

Umetnik smeli. I fanfare nove jeknuše, I vihor iznova ciknu, I demon rata još krvi žedan Riknu... K'o snoplje zrela klasa U krstne krvave pade Bujica naših talasa, A krv po hridima šiknu...

. Sa parnasovih gora ču se Mesto jecanja — рој: U boj!. Juda se odreče Hrista, A duša naša mučenička Seti se Boga Milostivoga, Klecajuć” dođosmo srušenom

hramu}

I obasjaše čađave Резке Sunčevi zraci kroz tamu. Srušenu crkvicu, opljačkanu svu, Ispuni molitva čista Mučenika-Hrista. Ranjene grudi Skrhanih ljudi Jeknuše,. Pred oltar borci kleknuše I ču se tihi poj: Oprosti, Bože pravde! Pomiluj, Bože moj!...

Miloš S. Matović

мисао

Кад се црне ноћи, ишибане ветром, Зачује јецај и пригушен јаук Из свилене мреже осећања меких Једна црна мис'о к'о отрован паук

Сише крв мог срца, и душа ми пати, Питајући стално, са осмејком ледним : „Отаџбини својој, која сада пати,

Јеси ли све дао, што си мого дати2"

На солунском фронту 1918.

Александар Милићевић