Almanah o desetogodišnjici naše narodne tragedije : 1915-1925

radi. Iz Pariza poručuje Veljko Petrović da treba demonstrovati da je Banat srpski. Ja sam svetovao: desetak Banaćana neka lakšom nekom Wrivicom navuku na sebe istražni zatvor. Vešati ih neće, a ni zatvor neće dugo trajati. pošto se rat, učešćem Amerike, bliži svome kraju. A Srbi u Parizu će za parnicu do-

znati, pa mogu o Banatu pisati do mile volje. G. Grujić je mi-

slio da je teško skupiti društvo takih Banaćana, a ja za take

zemljake nisam imao nikakva saveta i pouke. Iz T. Sv. Martina

sam sličnu demonstraciju svetovao i gdi Zorki S. Lazića. Pod

kraj rata, ona je pokrenula svoje Dečije Novine i iskala

moj prilog. Kad sa je dobila, pisala mi da Sa ne sme štampati.

Ja sam joj predlagao da ga štampa, da provocira zabranu lista.

Ona je bila drugog mišljenja.

Pravi starac koji, kao trojanski starci u Ilijadi, već ne umeda se bori, neso samo da pripoveda, kao cikada, mogao bih pripovedati svoje zgode do zore. Zato ću ovde završi, ištući oproštenje od čitalaca, što sam govorio samo o sebi. Jer o kome da sovori Čovek koji je sve četir godine, o kojima je reč, proveo u samici?

Vasa Stajić-

Неколико ратних успомена из Истре

У Истри није било популарно ниједно од наших племенских имена. Попут старих Дубровчана, народ је најволео називати се именом словинским. Природно: на етничкој периферији, у борби за народни и економски опстанак проти две јаке силе, Немаца и Талијана, и услед тога у јакој тежњи за јединством и слободом, народна душа не може бити ограничена на уске хоризонте и заносити се за малене творевине. Слободу могу да створе и уздрже само велики пи јаки. И доследно, ко оно, по истарској народној легенди, почива у сенци пулског амфитеатра, силног маузолеја што јунаку подигоше виле 2 Ко други него Марко, са топузом испод главе, који чека час да устане. Легенда косовска јест и легенда пстарска. Ево још једног податка нашим мудријанима, који хоће да смо Хрвати и Срби два народа.

Може се лако замислити, како је на ту психу деловао балкански рат. „Поздрављамо сунце, које и нама са истока свиће“ — рекао је званични говорник на забави пулског Сокола о новој години 1913 у френетичном грчу слушача опитих звуцима химна балканских савезника, На узврат изишла је сутрадан заповест лучког адмирала, којом се је морнарима. забранило похађање „Народног Дома“ и „Балкана“. Адмирал Хорти, садашњи гувернер Мађарске, није сигурно слутио, да ће иза самих шест година морати формално предати аустријску флоту једном садањем суботичком грађанину тадањем пред-