Almanah o desetogodišnjici naše narodne tragedije : 1915-1925

реди мир, мало речи, много мозга и срца. Професор Џонсон, _ Вилсонов рефгрент за јадрански проблем, познавао је Истру боље од Истрана. У његовом кабинету висила је п рељефна карта Истре са свим горама и водама у сразмерној минијатури. (Он је израдио и гласовиту Вилсонову декларацију и повукао Вилсонову линију, која нам је остављала леп део северне и источне Истрг са пругом Река— Св. Петар и са пр красном либурнијском ривијером од Волоског до Пломина Пред нама ју је цртао и образлагао. Знам, говораше, да се и овом линијом вама наноси неправда, она вам одузима четиристодвадесетпет хиљада вашега народа, али у датим приликама није могуће наћи бољу солуцију. Велите да се линија повуче до руба крашке висоравни и тиме спаси Чичарија, ваша Црна Гора Јест, кад не би испод руба ишла жељезница Пула— "Трст, коју би ви озгор могли камењем затрпати кадгод би вам се прохтело. Граница треба да иде врхом гора, од Учке на Збевницу, на Нанос. Биће за обе стране добро, ако вас буде делила јака природна бариера

Стари О. Динко Гринајстић, са дрхтавим рукама и гласом, примети, да његова линија одузима извор воде нашој Опатији, на што ју проф. Џонсон исправи а ми се у невољи весељасмо као деца што тиме остаје на нашој страни и планинска кућа Перућева испод врха Учке, куд смо усред рата ходочастили, и аџапа тете, писали у књигу посетилаца стихове Белом Орлу, који ће долетети и на Учку.

Зашто наша дипломација није прихватила ултиматум из С. Рема, који нам је у главном осигуравао Вилсонову линију, нето желела директне преговоре са Италијом, није још довољно објашњено. Међутим факат је, да данас, наместо Џонсбнове бариере, имамо граничну бариеру од неколико метара зидића и плетене жице између кућа једнога града, који је по уговорима и пројектима требао бити или наш или интернационалан а није ни једно ни друго већ је стециште крпомчара, који се ругају нечијим енглеским униформама.

да је наш њежни песник барба Рике!', љубимац истарске

школске деце, већ источио очи плачућ за својом Учком и Опатијом,...

Ј. Јадрански

# Рикард Каталинић-Јеретов.