Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

100

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Кључ за објашњење свих ових збивања у његовом селу, писац налази у менталитету сељака уопште. Он тврди да сељак није само произвођач пољопривредних добара, да он не живи да заради, већ живи да ради. Сељаку средства за рад нису само средства производње, већ нешто много више. За своје животиње он осећа л>убав и поступа са њима као са својим другарима у раду с којима заједнички запиње. Он не сматра да земља припада њему, већ да и он, и сви његови, и све што има, припадају земљи и њој служе. Писац мисли да je живот сељака потпун и да треба да служи за. углед и друтима. Али, он увиђа да ће се еволуција, започета наглим техничким развитком продужити и да се њено напредовање не може задржати. Поглавита корист ове књиге нису пишчеви закључци, него његово посматрање, утврђивање и описивање сукоба између менталитета сељака и нових услова друштвеног живота одређених развитком производних снага. Недовољно развијене производив снаге омогућавале су раније сељацима да живе „на ивици друштва“. Та изолованост није више могућа у условима капиталистичке привреде. Развитак индустрије и саобраћаја као и стварање светског тржишта, учинили су сељаке зависним, и укопчали их у општи економски и друштвени живот. Али због своје конзервативне природе, сељаци не могу лако да се прилагоде новом начину производное и односима које из њих произилазе, и докле год њихова свест буде заостајала за новонасталим друштвено-економским приликама, проблем прилагођавања сељака новој цивилизадији he остати отворен.

Пава Константиновић

Mijo Mirković: RAVENSKE POLJOPRIVREDNE RADNE ZADRUGE, POLJOPRIVREDNE RADNE ZADRUGE U EMILIJI. Zagreb, 1952. (Poseban otisak iz Rada Jugoslovenske akademije znanosti i пmjetnosti, (knj, 286, str. 41 —110)

У нашој економској литератури скоро нигде досад није посебно третирано питање стварања извесних колективних пољопривредних газдинстава у оквиру капиталистичког друштвено-економског система. Међутим, сигурно je да би за даљи развитак нашег земљорадничког задругарства било корисно ако бисмо видели како и под којим условима су у неким капиталистичким земљама оснивана пољопривредна колективна газдинства, ко ja су унеколико слична нашим сељачким радним задругама (1). У овом погледу радови проф. Мирковића, које овде приказујемо, претстављају интересантну новину. Као што се види из кратких предговора који иду уз ове радове, проф. Мирковић je у

(1) Излазило би из оквира овога написа ако бисмо желели да прикажемо извесне облике колективних земљорадничких газдинстава и у другим капиталистичким земл»ама осим у Италији. Могу се само примера ради навести ехидоси задружног типа у Мексику, који су се почели стварати двадесетих година овога века и одржали се све до данас. Постоје поред тога посебне врете земљорадничких колектива у Израелу, који су се почели јављати од 1910 и који су се не само одржали све до данас, него су се и даже развијали. Могу се споменути и покушаји оснивања задружнпх радних пољопривредиих газдинстава који су у Бугарској чпњени већ од 1920, a који су уродили плодом тек 1939, кад je било основано шест таквих газдинстава. До 9 септембра 1344 гъихов број се био повећао на 28.