Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

IN MEMORIAM

115

Можда je већи знача ј Тасића као сејача идеја и покретача акција. Он je био у правом смислу страсни дискутант и пропагатор идеја, и човек који уме да одушеви друге за идејни рад. Захваљујући њему велики број наших млађих људи се посветио научном раду, а наше право у целини подигло се до посматрања правног феномена из шире и обухватније перспективе од чисто техничке. Живо je радио на развијању интереса за социологију и друштвене науке уопште и за конкретно, позитивно испитивање наших сопствених социолошких проблема, а пре свега проблема села. За дивљење je како je овај суптилан теоретичар умео да се ода испитивачком раду на терену у забаченим селима водећи тамо читаве експедиције луди које je одушевио за тај рад! Није било јавног питања ни друштвеног задатка из које било области да Тасић није унео у његово истраживање сав жар свог одушевљења за добро и лепо и сву неисцрпну енергију свог темперамента. Зато и није дао у науци онолико колико je могао. Битна карактеристика његовог научног става je свестраност истраживања проблема и избегавање коначних укочених формулација. Он je видео сву разноврсност појава и захтевао je увек да се иде до краја у анализи свих околности. Био' je необично способан за најфиније и најдубље анализе, и сигурно да je он један од оних наших правника који су најдубље продирали у проблеме и вршили свестране анализе. Притом je имао увек прецизно осећање за позитивне чињенице и за одвајање веровања и убеђења од њих. Али je истовремено био и ватрени борац за племените идеје, сматрајући и њих итекако важним чињеницама. Своја убеђења je платно највећом ценом - животом. Био je пример антидогматичара и није се везивао чврсто ни за једну од многобројних школа, признајући свакој што je у њој добро и тражећи увек највишу синтезу, која ће обухватити целокупан комплексан живот и човека. Иако није био марксиста, прихватао je много од социолошких елемената у праву. Најзад, био je пријатељ људи у најплеменитијем и најпунијем смислу речи, и нарочито омладине, и посебице својих ученика. Многима je био други отац и очински се понашао. Такав губитак je најтеже поднети његовим пријатељима и ученицима, jep je његовом трагичном смрћу свет за њих постао сиромашнији. Као такав, он за развој и углед нашег Правног факултета има велике заслуге, доприневши да се од њега створи прави центар научног, живог и савременог рада. Он je ван сумње таквим својим особинама био централна фигура на факултету.

Др-

Радомир Лукић

ДРАГОЉУБ АРАНЂЕЛОВИЋ (1873—1950)

Др. Драгољуб Аранђеловић родио се 1873 у Параћину. Гимназију и Правки факултет свршио je у Београду. Докторирао je 1904 у Ростоку у Немачкој. Исте године постао je доцент за римско право, 1906 ванредан а 1921 редван професор. Умро je 1950 у Београду.

Др. Драгољуб Аранђеловић оставио je за собой видан траг у литератури материјалног и формалног грађанског права. Облает у којој je он био господар материје много je више формално него материјално право. Почео je, прво знатније дело у овој области у заједници са професором Живојином Перићем, после њихове одлуке