Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

лазној етапи класног друштва у комунистичко друштво, у социализму. Односи присвајања мењају се у разним историским епохама; ипак можемо поједине конкретне историске епохе сврстати у одређене типове. Најширом апстракцијом можемо поделити све познате типове својине у колективну и приватну својину. Но овде опет наилазимо на тешкоћу, јер ти појмови већ и по свом називу изазивају несугласице. Пре свега за колективну својину није најбитније да ce колективно присваја, односно да je субјект присвајања колектив. Ово није тачно већ и због тога што у колективној својини постоји као њен корелат лична својина: крајњи ефекат присвајања увек ce остварује код појединаца. По правилу, услови и средства за производњу су заједничка својина а производи су лична. Тако je напр. било у разним облицима гентилне, родовске својине, задружнопатријархалне својине итд. Код нас напр. у породичним задрутама, стока, алати за обраду земље припадали су задрузи, али сваки члан je имао извесну „особину”-личну својину. С друге стране, код приватне својине никако не мора појединац бити субјект својине, јер данас напр. код акционарских друштава, правних лица уопште, код својине буржоаске државе као „фискуса”, присваја колектив, а ипак je овде у питању приватна својина. Друга je несугласица у томе што многи, па и сам Енгелс у свом делу „Порекло државе, својине и породице”, употребљавају израз приватне својине за ознаку класне својине за разлику од својине гентилног бескласног друштва (2).

Но нама се чини да се у крајњој анализи колективна својина разликује од приватне у томе што je колективна својина прнсвајање произвола који није роба, и јавља се у друштвима са аутаркном производили, док je приватна својина присвајање робе и јавља се у друштвима где преовлађује робно-новчана производил, где je рад одвојен од својине услова и средстава производње, где je производил атомизирана у велики број самосталних, економскопроизводних јединица. Ипак морамо рећи да у историји ретко срећемо чисте типове колективне, односно приватне својине, чак и у капитализму, који je најчистија (али не и једина) епоха приватне својине, имамо у неком виду (напр. тзв, јавна добра) неке облике ко-

(2) Уопште израз „приватна својина“ има друштвено-политички призвук jep се под њим подразумева капиталистичка и уопште експлоататорска својина. Но и у капитализму постоји ситна, тзв. радна приватна својнна малих земљорадника и закатлија, која се потенцијално, додуше, ыоже претворити у класно-експлоататорску. Међутим, ми употребљавамо израз „приватна својина“ само у правнотехничком значењу, као синоним грађанскоправне својине.