Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА У БЕОГРАДУ ТРОМЕСЕЧНИ ЧАСОПИС ЗА ПРАВНЕ И ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ

Горина Î 1953 Број 1

ПРАВО УЈЕДИЊЕНИХ НАЦИЈА

У последње време у правној науди која je под утицајем американских кругова, све више се поставља питање да ли се ново међународно јавно право ствара у оквиру Организације уједињених надира, тако да развој међународног права кроз ОУН претставља развод општег међународног права, или, напротив супротна теза да се развијајудва међународна јавна права, једно опште, тзв. класично међународно право и друго, његова паралвлна грана, међународно право ОУН, које je независно од међународног класичног права и које са њим има само почетну везу, тј. да je створена организација по прописима међународног права и да то право у оквирима организације вреди и тумачи се по регулама класичног међународног права. Ова последња теза, с обзиром на то да се данас читана активное! међународног права развија у оквиру Организације, иде чак дотле да сматра да je класично међународно право добило некакав статички характер, остало тамо где смо били у моменту када се међународно право почело стварати у ОУН, и да je оно остало статичка вредност која се тренутно не развија и која остаје као златна резерва да поново дође до изражаја ако престане активное! ОУН, a која данас долази до изражаја само утолико уколико треба ценити легалност акција Уједињених нација или као попуна празнина у Уједињеним нацијама да би се, евентуално, то право интегрално применило на односе држава ван Уједињених нација али тако да се, том приликом, оно не меша са правилима која je донела ОУН. Борба између ових двеју теза, по нама, јесте борба између универзалистичког схватања кретања друштвенога прогреса и схватања да je класично међународно право добило отсуство, неку суспензију, стварањем права ОУН, које на њега не утиче и чијим се одредбама и, нарочито, принципима оно не мења. Али, по том другом схватању, то класично међународно право je живо тамо где не допире акција ОУН и ту оно вреди у потпуној својој опширности, без примеса правних правила ОУН. Присталице ове тезе чак додају да

Анали Правног факултета у Београду 1