Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

2

АНАЈГИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

je право ОУН једна уговорна креација у оквиру класичног међународног права, која постоји на основу права о уговарању по класичном међународном праву, и да ће то право постојати само док постоји Организација, тако да оно има да ишчезне заједно са њом, јер утоворно право важи само између странака утоворница док их уговор везује и ишчезава као позитивно право престанком уговора, тако да оно и за време свога важења нема никаквог дејства на силе које нису учествовале у његовом утоварању, jep je то за њих res inter alios acta.

Тако поставлен проблем je утолико више важан што он има непосредне везе са тезом јединства дејства историје. Ако би признали такво схватавье, ми би признали и схватање да се извесни периоди историског делања могу издвојити из општег прогреса човечанства и сматрати, по њиховом престанку, као да нису ни постојали. Супротно овој тези може се указати на неуспех таквог схватања у време Рестаурације. Званична теза држава које су спроводиле идеју рестаурације била je враћање на правни легалитет онакав какав je постојао пре Француске револуције. Међутим, баш концепције међународног права оличене у Финалном акту Бечког конгреса, томе свечаном акту рестаурације, не претстављају враћање на концепције предреволуционарног времена, него консакрацију револуционарних концепција о међународном општењу. Покушај да се Бечком акту надовеже Света Алианса био je слаб, јер општи прогрес није допуштао да се точак историје врати.

Осим тога, ако класично међународно право има универзалистички карактер, као што тврде његови браниоди, онда се поставља питање у чему се неорганизовани универзалистички карактер може стављати изнад организоване универзалистичке тенденције и тврдити да je партикуларистичко право оно које уговорно везује 60 држава ОУН и ко je су признале скоро све остале државе света подносећи пријаву да приђу тој уговорној заједници. Може ли се сматрати да припада класичном праву једно правило које je извучено из праксе неколико држава, макар најважнијих, а оспоравати да тај карактер има прецизно правило ко je признају све те државе организоване у ОУН.

Најјачу подршку овом схватању да специјално право Организације уједињених нација не улази у оквир класичног међународног права даје професор Ханс Келзен у својим познатим делима The Law of the United Nations, Recent Trends of the Law of the United Nations а нарочито у свом делу Critical Remarks on the Draft Declaration on the Rights and Duties of States. Полазећи од нормативистичке тезе, од тезе да je право међународне заједнице највиша грана права, Келзен je поставио једну логичну архитектонску грађевину. По њему међународно право потиче од међународне заједннце као целине, некакве апстрактне заједнпце која обухвата цео