Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ПРИКАЗИ

ганизације општине, чију основну структуру прописују кантонски устави, односно закони. Ту спада, даље, управљање општинском имовином. Кантонски устави гарантују имовину општине и предвиђају њену финансиску аутономиду у смислу убирања пореза. Поред корпоративних, у тај делокруг спадају и задаци: у области просвете, црквених послова, индустрије, старања о сиротињи, месни путеви и месна полиција. Утолико се говори о административно] аутономији. У свим овим пословима, општина има законодавну, управну, као и у извесном смислу, судску аутономију. Остали задаци спадају у пренесени делокруг. Ту долазе углавном општи државни задаци које одређује кантонско право ■—- грађанска стања, земљишне кньиге, државни порези, спровођење кантонских и савезних избора итд. Извесни задаци нису пренесени на општину као такву, већ непосредно на одређене општинске органе, који су хијерархиски повезани са кантонском управом, У Швајцарској постоје различити типови општина. Оне се могу поделити према томе да ли се заснивају на територијалној, територијално персоналној, или само персоналној основи. У првом случају општина обухвата све становнике своде територије, у другом, само оне становнике са своје територије који имају одређена својства, а у трећем, само лица са одређеним својствима. Општине ce, даље, разликују на опште и специјалне природе, с обзиром на цшьеве коде треба да остваре независно од корпоративних задатака. И оне могу бити организоване на територијалној, персоналке) или персонално-територијалнод основи. Општина са општим цшьевима, заснована на територидалнод основи, десте тзв. политичка општина. Сви задаци из сопственог и пренесеног делокруга, коде кантонско право није доделило некод другој врсти општине, спадају у надлежност политичке општине. Посебне општине са специдалним задацима, засноване на територидалнод основи, су напр. школске општине. Посебну врсту општина, на територијално-персоналној основи, у оним кантонима у кодима постоди давноправна организацида цркве, претстављаду црквене општине. Слично je и са општинама коде се старају о сиротичьи (Armengemeinde). На исюьучиво персоналнод основи организоване су тзв. општине грађана (Bürgergemeinde). Брод ових посебних општина, коде постоде и функционишу поред политичке, разликуде се према кантонима. Немачко-швадцарски кантони показују у томе већу разноликост од романских. У четвртом делу своје расправе писац даје анализу проблема државног надзора над општином. Кантони преносе и препуштају општинама одређени круг јавних послова. Зато они треба да имаду гарантиду да he их општине обављати у оквирима законског поретка. У томе смислу постоди државни надзор над општинама, коди врше одређени кантонски органи. Taj надзор односи се како на сопствени, тако и на пренесени делокруг. Контрола постоји пре свега у погледу законитости општинских послова. Поред тога постоји и испитивање целисходности одређених послова. Ово испитивање je правно нормирано. Акти који потпадају под оцену целисходности спадају у пренесени делокруг. Надзор у погледу општинских послова из сопственог делокруга ограничен je на контролу законитости. У погледу организације општине кантонско право предвиђа два њена основна органа —■ општинску скупштину, односно збор гласача целе општине (Gemeindeversammlung) и општински савет (Gemeinderat). Збор гласача, односно општинска скупштина je нај-