Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

239

ПРЕГЛЕД ЧЛСОПИСЛ

тарне теорије Кејнза и његове школе. Приказани су монетарна пракса и механизам међународних обавеза. Изучавајући институционални проблем новца Р. наводи да су монехарни системи тако организовани да регулаторне реакције теже једном сцрнтаном развитку. Писац препоручује да се квантитативна контрола новца замени квалитативном, што значи враћање правом новцу, Victor Brien: L’inflation dirigée comme moyen normal et permanent de financer les dépenses de l’Etat. Да ли je могуће искористити инфлацију, отстрањујући њене недостатке, као средство за нормално и стално финансирање државних расхода? Диригована или планска инфлација изложена je y виду једног програма и пропраћена je графичким приказивањима. Како je у пишчевом плану предвиђено неколико периода инфлације и повремена замена новчаница, то би висину цена и најамнина требало одредити у злату. Али, исплате би се вршиле у папирном новцу. Уштеђевине би биле пласиране по банкама и доносиле би велику камату, главни део камате одузимала би држава, са чиме би покривала своје расходе. Gaston Leduc: Note critique sur „l’inflation dirigée”. У име редакције часописа аутор критикује дириговану инфлацију В. Бриена. Поставља ce питање да ли се тим планом укида постојећи порески систем и уводи порез на новац. Предложена реформа упоређује се са средњовековном праксом мутације новца. Критичар се најзад задржава на појединим пропустима система дириговане инфлације и многе поставке В. Б. одбацује као утопистичке. (Вид. у истом часопису за март и април 1953 прво одговор В. Б. на критику Г. Л. и закључну реч једног од главних уредника часописа Р. Куртена.) — Emile Sicard: De la communauté domestique dite de „Zadruga” à la coopérative kolkhozienne. Аграрно уређење y прошлости код словенских народа и код појединих њихових суседа служи као полазна тачка овој социолошкој студији. На основу цитиране богате литературе описан je живот у сеоским и породичним заједницама-задругама, организација рада, својински односи итд. На овој историској подлози писац објашњава садашње аграрно уређење у државама народних демократија. Колективизација средстава за производњу у тим земљама, сељачке радне задруге у Југославији, колхозне кооперативе у Бугарској, Румунији, Мађарској и Чехословачкој укратко су приказане са сталном тенденцијом за истраживање континуитета између пређашњег и новог уређења. Изложени начин експериментисања који се заснива на методи упоређења наводи писца на закључак да се социјалистички преображај села није могао извести са истим успехом у свим земљама изучаваним у овом раду.

Mars-Avril 1953. Roger Auboin: La réforme monétaire, condition de l’unité européenne. Писац не предлаже неку нову реформу, већ само излаже своја опажања о управљању новцем и о досадашњем искуству централних банака. Он се противи установи континенталног новца, јер увиђа значајну улогу фунте стерлинга. Општи напредак треба да произиђе од санације новца и његове конвертибияности у доларима. Истинска конвертибилност учиниће економско јединство Европе и целог слободиног света. Аутор предлаже низ мера које би требало предузети у томе циљу и завршава свој рад тврђењем да ниједна држава не мора да се одрекне својих суверених права да би увела здрав новац. —W. I. Busschau: Le rôle de l’Amérique dans la stabilisation monétaire. Преводилац овог чланка, Шарл Рист, сматра да изложена теза, и дискусија која се по њој развила, доводи у питање основна економска схватања, која се односе на теорију новца и теорију криза. Појмови о новцу, вели писац, постају јаснији, али терминологија која се употребљава при објашњењу ове