Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

240

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

проблематике и даље остаје конфузна. Критика монетарне политике Америке своди се углавном на чињеницу да због одржавања цена злату на досадашњем нивоу прети опасност од огромне дефлације у процесу стабилизације и .конвертибилности страних валута. Он посматра повећање цене злату више као међународни него ли као интерни амерички проблем. Та мера не би била, по његовом тврђењу, неминовно инфлационистичка, као што верују њени критичари Американци. У полемици са њима, Б. такође одбацује мишљење да би повећање цене злату користило СССР-y, који жели привредни крах Запада. Међутим, Америка треба да задржи водећи положа] у светској економици, а привредна коњунктура захтева евентуалан скок цене злата, да би се избегла дефлација у свету. Међународне инвестиције које спроводи Америка и стабилност валута тесно су повезани. Повећање цене злата у многоме ће олакшати враћање стабилном систему конвертибилности новца. Писац закључује да Америка треба да приступи што пре девалвацији долара. Mentor Воиniatian: Réflexions sur une politique inflationniste du crédit. • Испитивани су узроци скока цена у Француској за време и после другог светског рата. Први je узрок несташица добара, други je инфлација и то нарочито инфлационистичка кредитна политика! Најзад je истакнуто да су кредити одобрени народној привреди без довольно покрића од стране емисионог завода утицали на пад унутраноье вредности новца и на скок цена производима и услутама. Писац сматра да су инфлационистички кредити главни фактор депресиације новца. Изложени су ток и резултати економске политике на основу извештаја Националног савета за кредит. У тим извештајима није дата теориска подлога. Штавише немогуће je позвати се на искуства из прошлости. Претпоставља се да je од одлучујућег утицаја на ту политику била доктрина Кејнза и његове школе, коју писац критккује и за коју вели да нема везе са стварношћу. Пошто je приказао тешке последице инфлације, Б. се пита да ли je оправдано мишљење да она може послужити као стимулативно средство за убрзавање производне активности. Негативном одговору следује закључак да инфлационистичка кредитна политика пооштрава пометите које наступају услед инфлације новца. J. J. Boulanger: Le problème des interdépendances, chance d’une économique appliquée. ■ Проучавање међузависности има за циљ, како вели писац, да прокате везе солидарности између разних сектора једне привреде, или, практично речено, да одреди везу између варијације производње једног сектора и варијација осталих сектора. Ова je студија потекла из лабораторије за економетрију на Политехничкој школи у Паризу и намењена je само ограниченом броју специалиста. Le problème de l’organisation de l’enseignement économique en France: Introduction, par Charles Rist; 1° François Divisia; 2° Maurice Allais. Ш. Рист ce не изјашњава ни за једну од изложених теза по питању организације наставе економских наука у Француској. Он само истиче нужност да будући наставнички кадар из тих наука, поред теориског образована, добро упозна и чињенично стање. Због тога je потребно да млади економисти проведу извесно време на раду било по институтима за економска изучавања, било у пољопривредним, индустриским и банкарским предузећима. Ф. Дивизиа препоручује да се називу правки факултет дода и економски, и противи се одвајању економских студија од правних. Подела на два факултета само би йродубила јаз између те две научне дисциплине. Како у погледу теориског образована тако и у погледу формирања кадрова практичара, правне науке треба и даље изучавати напоредо са економским. М. Але, који као и Дивизиа улази у ред економиста-ма-