Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

242

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

особине административное права утискују свој жиг историја, социјална и економска структура и политички услови живота сваке земље. То ипак не може да спречи правника да себи оствари шире компаративне перспективе. У том смислу чињени су покушаји (напр. конфронтирање француског и англо-саксонског права). Додуше ти покушаји су скорашњи и ретки. Аутор због тога истине као хитну потребу да се изиђе из уског националног оквира, и у том смислу наводи разлоге. Мада, по њему, међународна организована сарадша никад не може да замени слободан неорганизовани научни рад, ипак контакт правника различитих земаља омогућава међународну сарадњу и на пољу административное права, У вези с тим, износи искуства са Међународног конгреса административних наука у Фиренци 1950, на коме je поднео конкретан предлог у погледу упоредног проучавања извесних проблема из области административное права. У рубрици: le Mouvement des Idées et des Faits, поред осталих интересантни су радови; Arnaldo de Valles: Contre les cours constitutionnelles. Разматра проблем уставних судова и заузима став против ове установе. Наводи разлоге, полазећи од описа и анализе два типа уставних судова. N. Styépanovitch: La loi yougoslave sur le contentieux administratif. У овом раду, проф. Стјепановић износи основне карактеристике Закона о управним споровима, истичући пре свега његову политичку основу. Georges М. Papahadfis: La revision constitutionnelle en Grèce (1952) et les garanties d’inamovibilités des fonctionnaires publics. Излаже уставне одредбе које се односе на питања сталности појединих категорија службеника, а посебно сталности муниципалних службеника.

В. Сим euh

Revue trimestrielle de Droit civil, Paris, № 1, Janvier-Mars 1953. Jean Larguier: Доказивање негатив не чињенице. У студији, која заузима 50 страна, писац детаљно анализира проблем доказивања негативне чињенице и значај овог питања у праву. Предмет доказивања je обично позитивна матери јална или правка чињеница; али ако се захтева доказивање постојања негативне чињенице (да писал починио грешку, да писал заюьучио уговор итд.) ситуација je сложенија. Међутим, саые извесне форме изражавања изгледају такве јер су вештачки граматички конструисане, тако да се у форми негативне крије позитивна чињеница. У том смислу, ако се упоредо са доказивањем негативне чињенице може вршити доказивање супротив позитивно чињенице (као напр. у случају доказивања алибија), онда нема тешкоћа, Али ако за неку негативну чињеницу не постоји антитеза, долази се до тога да се захтев заснива на неодређеном негативном суду. Писац je свој напор усмерио управо у правду проучавања и анализе оних негативних чињеница за које није могућа гьихова антитеза. Доказивање оваквих чињеница захтева чл. 1377 Code civile-a; ово се питање затим поставља и у другим случајевима: у материји грађанске одговорности (доказ отсуства кривице, доказ отсуства узрочне везе, доказ кривице пропуштања), као и у грађанском поступку. Значај доказа у праву je такав да се често долази до ситуације да неко право постоји само ако се може доказати. Принцип actori incubit probatio генералан je, али не и апсолутан, или то није увек био. Изузеци су чести у примитивним правима. Модерно право уклања терет доказивања негативне чињенице презумпцијама, напр. у кривичном праву презумпцијом да je свако лице невино док се не докаже да je криво. Иако je уопште много лакше доказати позитивну него негативну чињеницу, има случајева