Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

стиче размишљање и дискусија о појединим проблемима. „Иако постоји само једнапролетерска држава ФНРЈ, ипак се onhe учење о пролетерској држави мора задржати у Теорији државе и права. „5) Питање класификације државе и права. Савјетовање je расправљало о проблему типова државе и права и дошло je до закључка да je та класификација социолошке нарави. У току дискусије испол>ила су се два мишьења, од којих једно сматра да класификација у том облику не припада у Теорију државе и права, а друго да je њу потребно обухватити у том предмету. „6) Продубљивање појма државе и права као класних појава. Савјетовање сматра да je прилажење појмовима државе и права било до сада много пута симплицистичко и да није довољно водило рачуна о конкретним односима владајуће класе, државне организације и правног система. Учесници такођер сматрају да je на овом подручју нарочито потребно продубити појам бирокрације и појам међународног права. „7) Систем социјалистичког права. Заюьучено je да тај проблем има претежно практично значење и да je убудуће потребно фиксирати оне мисли које су дошле до изражаја у дискусији, али, jep je то проблем од опћег интереса за организацију наставе на правним факултетима, учесници савјетовања предлажу да се он изнесе на идућу Интерфакултетску конференцију правних факултета ФНРЈ”. Нема сумње да je овај састанак био плодоносан, особито као потстицај за разраду читавог низа питања. Сагласност која je постигнута у свим главним питагьима служиће као сигуран ослонац за даља смела истраживања. Надати се да ће се с оваквим састанцима продужити и даље.

Др.

Радомир Лукић

Курс Александра Христова, доцента Правно-економског факултета у Скопљу, из новије македонске правне историје на Правном факултету у Београду. Срединой маја 1953 године, гостовао je на Правном факултету у Београду друг Александар Христов, доцент Правно - економског факултета из Скопља. А. Христов je, на позив Београдског правног факултета, одржао неколико предаваньа из области новије македонске правне историје за студенте прве године. Овај кратак курс посветио je А. Христов излагању периода македонске историје сд 1893 до 19 2 године периода у коме je настала и деловала организација „В. М. Р. О.“ (Унутрашња македонска револуционарна организација), организатор Илиндекског устанка и Крушевске Републике. Неуспех устанка и пропаст Крушевске Републике објаснио je предавай чињеницом да je устанак био прерано изведен кад услови за његов трајан успех join нису били сазрели. У прераном отпочињању устанка главку улогу одиграли су тзв. „врховисти”, агенти бугарског двора, искоришћујући револуционарно расположение маса, са циљем да после пропасти устанка изврше присаједињење Македоније Бугарској.

В. С.

Рад катедре кривичног права. У току школске 1952/53 године рад катедре кривичног права кретао се углавном у три правда: у правду наставе и рада са студентима, у правду стручног рада самих чланова катедре, и у правду сарадње са другим установама и организацијама ван Факултета, Наставни рад катедре састојао се, поред предавања и општег семинара, у помагању чланова катедре студентским стручним групама, одржавању вежби ван наставног програма,као и у органипосета студената по ј единим установама ради упознавања са радом у пракси.

251

БЕЛЕШКЕ