Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

144

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

поредака; федеративног, једног, и локалних, неколиких, а само су ови поретци стварно посебни поретци, тј. посебне државе. Келзен, доиста, иже: „Правни поредак савезне државе састоји се од централних норми, које важе за њену читаву територију, и локалних норми, које важе само за делове те територије, за територије ~саставlних држава (или држава-члаыица).” ” Келзен није био доследан себи, па да тврди да je тоталан поредак посебан поредак, који одређује своју сопствену поделу на два реда поредака —• федеративен и локалне. Он то није тврдио јер у стварности таквог поретка нема, пошто сам федеративни поредак одређује ту расподелу између себе и локалних поредака.

Joui мање се може с ненормативистичког гледишта тврдити да je ФНРЈ једна држава, федерација ■— друга, а републике треће. Jep са тог гледишта државу не чине норме, него органи и вьихова власт, како то и дефинишу редактори Уставног закона. Постоје, међутим, само две врсте таквих органа савезни (оно што се назива „федерацијом”) и републички. Нема никаквих трећих органа, органа ФНРЈ, тј. таквих који не би били савезни, не би вршили послове „федерације”, него неке друге послове, који не припадају ни „федерацији” ни републикама. Ако се терминолошки хоће уопште да нешто каже издвајањем термина ФНРЈ од термина „федерација”, онда се може рећи само то да ФНРЈ не значи посебну. државу, различиту од „федерације”, него мисаону целину, мисаоно сједињавање посебних органа „федерације” као државе и органа републике, и .ништа више. Може се дакле рећи да ФНРЈ има само енциклопвдиско значење, а не посебно.

Али, и кад би се могла „федерација” у oeo.tt смислу одвојити од ФНРЈ, мислимо да би термин „федерација” био незгодан, јер тај термин управо означава оно што се жели означити термином ФНРЈ, тј. означава заједниду свих држава-чланица, која, као таква, има своју сопствену, савезну, заједничку власт. Нема смисла устаљено значење једног термина на силу мењати. Но, рекли смо већ, тај или било који други термин je и непотребан, jep се оно што се жели назвати „федерацијом” уопште не може одвојити од онога што се жели назвати термином ФНРЈ. То су неодвојиве ствари. Народне републике као целина, као заједница, тј. као ФНРЈ, имају извесну своју власт и своје органе за вршење те власти, савезне органе. Ван тих својих органа и власти, ФНРЈ уствари не постоји као политична и правка појава, тј. кад не би постојали ти органи и власт, не би било ни ФНРЈ. Отуд оба термина значе исто термин „федерација” значи врсту чији je припадник ФНРЈ. Отуд треба закључити да постоји само седам држава у оквиру ФНРЈ, и да се поставља само врло просто питање, класично питање да ли сувереност припада федерацији, тј. ФНРЈ, или појединим републикама Тако je питање веома упрошћено, и његово евентуално комплико-