Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

143

СУВЕРЕНОСТ У ФНРЈ

ФНРЈ и република, одн. о њиховој надлежности. Свакако je потребно ту анализу извршити. Овде она неће бити изведена до краја него ће се само бацити поглед на опште постављање проблема.

Претходно треба расправити извесна делимично терминолошка, иако уствари суштинска питања. Наиме, Уставни закон употребљава троструку терминологију о државама. Постоји, најпре, ФНРЈ као савезна држава, коју чини скуп свих народних република и централне, савезне власти. Потом постоји та савезна власт, коју Уставни закон именује „федерацијом”. Најзад, постоје народне републике. Кад се говори о суверености државе у ФНРЈ, онда ce y вези с овом троструком терминологијом прво поставља питање о којој се суверености ради, одн. о суверености које државе. То уствари значи питање колико и којих држава има у ФНРЈ седам или осам. По терминологией Уставног закона, како je тумаче редактори његовог текста, изгледало би да постоји осам држава у ФНРЈ, и то; ФНРЈ као целина, скуп федерација и република, као прва; федерација, тј. савезна државна власт, као друга; и шест република. Једино тако одвајање термина „федерација” за означавање скупа савезних органа и њихове власти има свог смисла. На тај начин се „федерација” одваја од Федеративне Народне Републике Југославије, која претставља скуп „федерације” и република.

Редактори Уставног закона нису дали теоретско објашњењеда ли ову троструку терминологију треба тумачити у смислу који наведосмо (да постоји осам држава) или само у смислу бољег техничког разграничења односа између седам држава у нашој федерации. Ако се погледа у литературу, видеће се да овакво терминолошко разликовање употребљава Келзен („Општа теорија права и државе”, срп. превод, стр. 302), који каже:”... савезна држава, тотална правка заједница, састоји (се) од федерације, централне правке заједнице, и саставних држава, неколиких локалних правних заједница.” Он критикује традиционалну теорију што „погрешно идентификује федерацију са савезном државом узетом у целини”. Пошто се по Келзену држава састоји уствари из посебног правног поретка, то савезну државу чини „тоталан” правни передан, који се састоји од „федерације”,- као централног правног поретка, који обухвата све становнике државе, и неколико локалних правних поредака, држава-чланица, који обухватају само поједине делове становништва. Но, ако се критички размотри Келзенова конструкција, онда испада јасно да ни он не може да створи посебну „трећу државу” од савезне државе, различиту од федерације и држава-чланица. Наиме, по њему, држава je правни поредак, који се разликује од других поредака својом независношћу, тј. посебном основном нормом. Јасно je да савезна држава, као „тоталан” правни поредак, уствари није никакав посебан поредак, јер нема никакву посебну основну норму она je само механички збир две врсте