Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

СУВЕРЕНОСТ У ФНРЈ

155

претставника, од којих сваки има један глас и гласа самостално, а тај дом доноси одлуке већином гласова, ма и квалификованом).

Код нас je управо тај случај. Код нас републике нису претставлане „као такве”, него имају подједнак број посланика, који гласају слободно, а одлуке се доносе већином гласова (у случају, разуме се, кад ти посланици „с посебним правима” претстављају своје републике као Веће народа). Поред тога, код нас и аутономне јединице имају такве своје посебне претставнике у Савезном већу, те и ту нема никакве разлике између њих и република.

Аргумент да републике имају право да самостално формирају своје органе власти стоји то je Јелинеков аргумент самоорганизовања. То je тачно, али то их join не чини сувереним. И децентрализоване јединице имају право да самостално формирају своје органе власти, у начелу. Устав прописује основе за организацију и република и децентрализованих јединица. Разлика je само у ступњу, не и у суштини права на самостално формирање органа. Исто je и са законодавном влашћу република. Оне доносе законе, а децентрализована ј единице доносе акте који су нижи од њихових закона. Али, разлика je опет само у ступњу. Jep, Устав одређује и гарантује извесну надлежност за законодавну власт републике, као што гарантује то и за власт децентрализованих јединица. Битно je да je уставом ограничена и законодавна власт републике. Закон je само правки облик, а садржину му одређује устав. Имати законодавну власт, то join не значи имати толику и толику стварну надлежност, одн. самосталност. Ноже децентрализована јединица без законодазне власти бити самосталнија у односу на централну власт од државечланице са законодавном влашћу, што зависи од конкретних уставних прописа.

Најзад, у погледу одређивања појма спољашње суверености, мислимо да се не може чинити разлика између савезне државе као „оличења” те суверености и федерације као њеног „претставника”, како то чини др. Ђорђевић. Пре свега, оличење не значи ништа друге до претстављање. Немогуће je замислити да су то две разне ствари, jep би то значило да има два носиоца суверености, тј. да има две суверене воле. А то je немогуће. Овакав став др. Ђорђевића Суколико се не ради просто о стилском маниру, о начину изражавзња) вероватно je последица разликовања између ФНРЈ и „федерације”, за које смо показали да je неодрживо.

Отуд излази да je савезна (федерална) власт у ФНРЈ суверенг како спола тако и изнутра. Она располаже и сполном и унутрашН.ОМ сувереношћу, јер друкчије не би ни била држава. Њена сполна сувереност je ван сумње. Њена унутрашња сувереност такође. Jep, народне републике не ограничавају савезну власт својом влашћу исто онако као што ни децентрализоване јединице то не чине. Само та савезна власт решава колику he власт дати републикама.