Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

156

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Теоретски, формалноправно, дакле, постоји пуна сувереност ФНРЈ, како унутрашња, тако и спољна. Обрнуто, не постоји сувереност република ни у ком погледу. Али, практички, ступань самосталности република je толико велики да je врло близу суверености, нарочито с обзиром на политичку структуру наше федерације, у којој воља савеза одговара вољи република и обрнуто. Правна анализа односа савезне власти и република ће нам показати то исто. Све основне државне надлежности су у рукама савезне власти (спољна политика, одбрана, основи привредне и финансиске власти, далеко највећи део законодавства). Чак и у оним областима у којима je у начелу република самостална, установом општег закона омогућено je да воља федерације буде изнад воље република. Додуше, ту у формирању савезне волье (при одлучивагьу да ли тај закон треба да буде донет) учествују и републике. Али, рекли смо већ, то учествовање je само посредно. Савезна власт je, дакле, апсолутно суверена. На ово се, додуше, може приговорили да je Уставом одређена надлежност република, ко ja ограничава савезну власт. Али, Уставом je одређена и надлежност децентрализованих јединица. А, затим, Устав je израз воље савезне власти, и она га може мењати без икаквих ограниченна. У вези с овим стоји једно питање, које je такође поменуто у дпскусији о Уставном закону. То je питање народне суверености. Др. Шнудерл тврди да сувереност припада радном народу. Али исто тако тврди да то нема везе са сувереношћу државе. Мислимо да je тачно да народна сувереност нема везе с државном сувереношћу. Она нам само показује да je народ а не ко други носилац суверене државне власти. Но, питање je да ли je тачно мишљење, које je изражено и у Уставном закону, да код нас сувереност припада радном народу ане народу уопште, без икаквог предиката. Иако je тачно да у политичном смислу сувереност припада радном народу, мислимо да у правном смислу она ипак припада народу. То с обзиром на то да постоји опште право гласа. Додуше, произвођачи имају једну врсту двоструког права гласа с обзиром на већа нроизвођача. Али, ипак, већа произвођача имају мање власти од општепретставничких већа. Сем тога, и кад би имала једнаку власт с њима, сувереност не 6и припадала њима самима него би била подељена. Ипак сувереност државе не произлази из суверености радног народа (како мисли др. Шнудерл). Она произлази из монопола физичког насиља којим располаже држава и који чини стварну подлогу државне суверености. Ако тај монопол ствара и политички њим располаже радни народ, онда сувереност тог народа произлази отуд, а не обрнуто.

Др-

Радомир Д. Лукић