Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

158

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

и то за време Француске револуције (8). Идејно и теориски њих су већ били разрадили и поставили као захтев демократије велики писци осамнаестог века. Тако je Монтескје поставио принцип да су народни посланици правки застутшици народа, па да у вршегьу своје посланичке дужности имају иста права као и сам народ кота они претстављају. Како je, пак, народ као носилац суверенитета једне државе неповредљив и неодговоран, то и народни посланици као н>егови заступници треба да су неповредљиви и неодговорни у вршењу своје законодавне делатности. На тај начин, непосредно уочи и за време Француске револуције један од захтева револуционарних маса био je да народни посланици буду неодговорни или да могу бити предати суду само са пристанком Народне скупштине. Непосредан пак повод за потврђивање ових привилегија био je сукоб Мирабоа са краљем Лујем XVI за време заседања Народне скупштине на дан 23 јуна 1789. На тражење краља да се седница скупштине прекине, Мирабо je изговорио познате речи: „Ми ћемо напустити своја места само под силом бајонета”. Свестан пак да због тих речи непослушности може бити затворен, он je на истој седници поднео скупштини предлог да донесе законодавни акт о неодговорности народних посланика за свој рад у Народној скупштини. Скупштина je овај предлог прихватила и формулисала законодавни акт по коме „народни посланици не могу бити гоњени, тражени и затварани за свој предлог, мишљење или говор учињени у Народној ‘скупштини у вршењу своје дужности, и да сваки онај који поступи противно овом јесте издајник свог народа и одговоран за најтеже кривично дело” (9). На сличая начин имунитет народних посланика био je формулисан у Уставу од 14 септ. 1791. Са извесним изузецима, он се налази у свим каснијим уставима Француске. Коначно он je потврђен у Уставном закону од 16 јула 1875, по коме чл. 13 —■ „ниједан члан Народне скупштине не може бити гоњен нити тражен у вези са израженим мишљењем или гласањем учињеним у вршењу својих функција” (10). Готово идентичан текст налази се у данашњем француском Уставу (11). По угледу и под утицајем француског права, институција парламентарних имунитета уведена je у Немачкој, Швајцарској и другим европским земљама (12).

У Сједињеним Америчким Државама привилегије и имунитети чланова Конгреса уведени су по традицијама и обичајном праву енглеског парламентарног права. По уставној формулацији, чланови

(8) V. Murait, S. is. (9) V. Murait, S. 19—20.

(10) - Murait, S. 21; J. A. Roux, Cours de Droit Pénal et de Procédure Pénale, 1920, n. 455.

(11) Ы. Donnedieu de Vabres, Traité de Droit criminel et de Législation pénale comparée, 111, éd. 1947, n. 1666.

(12) V. Murait, S. 25.