Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

10

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

следњи може да користи земљиште, али располагали њиме по прописима земљишнокњижног права може привидни власник означен у земљишним књигама (17). Затим има извесних ситуација кад je неко лице држалац мада то још и не зна, или ако и зна да je држалац, не може да врши никакву фактичку власт. То je случај са наследником који joui није примио наслеђе лица које je имало само државину на неким стварима. Наиме државина, иако није субјективно право, правом призната власг, свакако je једно правно стање које производи извесно правно дејство, и као такво прелази на наследнике. Најзад противречност у систему Немачког грађанског законика налази ce још и у томе што државина (као и у класичном римском праву, не у канонском или данашњем француском) увек производи стварноправна дејства са гледишта заштите, дејства erga omnes. Но она се примењује и на облигациона права која се састоје у неком преносу овлашћеша коришћења ствари, као што je закуп, послута итд. Ипак, ова противречност није тако дубока и принципијелна као горе изнета, јер наведена облигациона права могу да се схвате и као стварна права (18). Добијајући стварноправну заштиту, та облигациона права самим тим све више постају стварна, а та развојна тенденција подудара се са основном логиком грађанског права да свака употреба ствари, свако непосредно реализоваьье употребне вредности ствари, буде стварно, апсолутно право. 4. Шта je државина Видели смо да су извесни писци, као Ранда, Планиол, Саватије, правилно поставили проблем државине. По шима je, у основи, државина привидно право (19). Она je вршење садржине неког права, с тим да та садржина ипак није право, односно без обзира да ли се она подудара с објективним правом. То je у основи тачно. Државина je заиста привидност неког одређеног права.

(17) Овде садржину права својине имају заједнички оба држаоца, фактички и земљишнокњижни. Сваки за себе управо не би ни био држалац Јер не врши целокупну садржину права својине. У погледу заштите јача je државина (управо државинска компонента) фактичког држаоца, а са гледишта одржаја земљишнокњижног држаоца.

(18) Према Енгелсу закуп економски није ништа друго него продаја у потребе ствари дакле куповина робе;, вид. „Станбено питање" у МарксЕнгелс, Изабрана дела, I, 1940, стр, 539 и 595. Она, дакле, није ништа друго са економског гледишта него непотпуна купопродаја изнајмљене ствари, купопродаја употребе ствари. Према томе било би много правилније да се најам и закуп ствари и правно конструише као стварно право.

(19) Израз „привидно право“, „привидност права“ употребљава се још и у облигационом праву када je реч о фиктивним, симулованим, фидуцијарним и сличним правним пословима. Но и код оаих случајева у суштинп имамо неподудараше између економског и правног ефекта, слично неоснованом обогаћењу. Ипак постоје разлике: док код неоснованог обогаћења имамо економски ефекат без правног основа, код симулованих и сличних послова странке свесно желе различити економски ефекат од правног. Но код свих ових случајева из облигационог права с једне стране и државине с друге стране, сличност je у тоМе што се правки облик не подудара са економском садржином.