Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

19

О СПОРОВИМА ЗА РАЗВОД БРАКА

Прије свега напомињемо да ce овдје ради углавном о браковима закљученим по вјерским прописима и пред органима појединих вјерских заједница. Само су 33 брака закључена у грађанској форми и то 29 пред нашим органима власти а 4 по прописима мађарског брачног права које je важило у Војводини. Ако упоредимо број тужби за развод брака које су поднијели становници града у овој години са тужбама поднесеиим од стране становника села, видјећемо да je разлика између њих несразмјерно велика на штету оних првих. Од поменутог броја тужби на грађане отпада 490 а на сељаке 186, иако je на територији овога суда два пута већи бро] становника на селу него у граду. Тако би на 1000 становника у граду долазиле 3,2 тужбе а на селу 0,6. При подјели становништва на грађане и сељаке, служили смо се критеријумом да су грађани они брачни друтови чије je последње заједничко хтребивалиште односно боравиште било у граду или сједишту среза. Тако су у сељаке урачунати сви они чије je последње пребивалиште било ван града или сједишта среза. Међутим, треба имати на уму да на територији Окружног суда у Сар-ајеву има неколико индустриских рентара који се налазе ван града и сједишта среза, а у којима живи велики број грађана. Исти je случај са службеницима и намјештеницима, запосленим код жељезнице или у другим установама ван града. Примећује се да између ових долази чешће до развода брака него код оних са села. Осим тога треба да се истакне и то да се уствари од становника села разводе углавном само они који су настагьени око градова, индустриских центара й саобраћајних раскрсница. Иначе су врло ријетки случајеви да развод траже становници удаљених и забачених села. Кад je ријеч о овим тужбама, напомшьемо још и то да су оне почеле да стажу Суду прије ступаньа на снагу Основног закона о браку и то од првог дана 1946 године, а у смислу прописа Закона о уређењу народних судова. Може се рећи да je релативяо највећи број тужби ститао oуду од момента кад се •саэнало за доношегье Закона о браку па до њетовог ступања на снагу. У највећем броју ове су тужбе подносили они чији je брак постојао само још формално а стварно je престао да важи већ дрије више го-дина. То je најбољи доказ колика je била потреба за доношевье закона о браку који усваја принцип разрјешивости брачне заједнице. Упада у очи да ове прве тужбе у највише случајева брачни другови подносе споразумно. Стога je суд углавном само по- њима поступао и доносио своје одлуке, док je оне друге одлагао до ступања на снагу Закона. Од каквог je утацаја сложеност и развијено-ст друштвених и економских односа на пораст броја развода односно тужби за развод брака, види се и у случају поређења броја тужби за развод брака по појединим срезовима. Тако на град Сарајево долази 448 тужби на 97.144 становника, што долази на сваку хиљаду становника 4,8 тужби; на град и срез Зеницу 66 тужби на 50.343 становника (на