Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

33

ПО JAM СЛУЖБЕНОГ ЛИЦА

с појмом службеног лида у државном праву. Прописи о овим кривичним делима примењују се на све непосредне и пооредне службенике. Први су они који се налазе у непосредној служби државе а други, они који се налазе у служби држави потчиньених колегија, корпорација и заједница. Као критериј при одређивању појма лица у служби државе сматрао се не само службенички однос и обавеза на послушнрст, већ и природа делања, а то je оно које служи огпптим цюьевима. Али круг лица на која се примењују ови прописи није био потпуно одређен насловом ове главе (као кривична дела лица у служби државе), већ се они примењују још на извесна лица. Тако прописи о овим кривичним делима примењују се и на извесна друга лица, која, иако нису државни службеници, ипак врше извесне функције које значе одређене обавезе према друштву, као напр. лекари,, видари, бабице. Нарочито прописи о кривичним делима подмићивања примењују се на већи број лица, која ce y овом случају изједначују са. службеним лицима. Треба ипак напоменути да прописи у овом закону нису били тако јасно формулисани и да су се постављале извесне тешкоће при утврђивању појма службених лица у вези с њиховом кривичном одговорношћу. То je нарочито важило у погледу посредних службених лица, јер није био утврђен појам колегија, корпорација и заједница у смислу ових законских прописа. Али као што се подвлачи у литератури, ипак je заслуга овог закона што je први пут покушано да се ваковским путем расправи ово питанье и што je у овом погледу законодавац показао доста смисла и здрав инстинкт, што je умногоме потпомогло дальем развијању овог појма. У немачком партикуларном кривичном законодавству налазимо даљу етапу у развоју појма службеног лица (3). Характеристика je овог законодавства, уопште узев, да се повлачи разлика између категорије лица која улазе у круг „јавних службеника“ у ширем смислу и оних која се појединим законима изједначују са овим, као напр. службеници приватних и привредних установа. Важно je такође напоменути да се ни je правила разлика, у погледу кривичне одговорности, између редовних и ванредних службеника, сталиих и привремених, плаћв’них и «еплаћених, виших и нижих. Позната je такође установа посредних службеника, а као такви се сматрају О'ни који раде по установама и заводима који су под надзором државе. У неким законима имамо изричне прописе по којима се поротници изједначују у погледу кривичне одговорности са службеним лицима, и то нарочито за кривична дела повреде тајне, подмићивања, уништавања списа. У некима налазе се прописи по којим ce сматрају као службена лица у овом смислу нотари адвоката, лекари, апотекари и друга лица која су у служби јавности с одређеним звањима. Готово у свим овим законицима има прописа по којима

(3) Wachinger, S. 211—216,