Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

37

ПОЈАМ СЛУЖБЕНОГ ЛИЦА

која обављају саобраћај, врше разне услуге грађанима, итд. Као службена лица у једном смислу сматрају се и сва лица ко ja раде у јавним телима (чланови, службеници итд.). Ту долазе разни одбори, савети покрајина, места, града, округа, али и свако друго јавно тело које je овлапгћено да дела у локалној управи у комуналне сврхе, сврхе јавног здравља или социјалног старања. Слична схватања налазимо и у кривичном праву САД. Овде се такође подвлачи да се као службена лица могу сматрати не само државни службеници, као и судије, већ и чланови и службеници разних јавних тела (13). 111. Без обзира на разно лик ост ко ja постоји у пој единим позитивним законодавствима у погледу одређивања појма службеног лица у вези са кривичним делима против службене дужности, ипак се могу извести извесни закључци из којих се виде тенденције савременог права у овом погледу (14). Општа je тенденција да се појам службеног лица не ограничава на лица у државној служби, на чиновнике, државне службенике. Полази се од тога да у овом погледу није важая само статус лица, већ више природа делатности коју она врше. Као службена лица у овом смислу сматрају се сва лица која непосредно или посредно учествују у вршењу функција од јавног значаја, које у ширем смислу улазе у делатности остваривања државних задатака модерне државе. Ова лица сматрају се као службена лица без обзира на то у ком својству она учествују у овом. Према томе појам службеног лица више се одређује с обзиром на природу делатности и њен значај за заједницу неголи с обзиром на својство лица које ту делатност обавља. Одлучујући моменат при одређивању појма службеног лица данас je природа службе, а то значи да она учествује у остваривању општих државних задатака, без обзира на то да ли су те делатиости из области законодавне, правосудие или управне активности државе и државних органа. Појам службеног лица се одређује без обзира на трајање службе, да ли je она стална, привремена или повремена, затим без обзира на накнаду која се прима за обављање службе (уз награду или бесплатно), најзад без обзира да ли се служба врши из властите иницијативе и добровољно или на основу ко je законске обавезе. Треба напоменути да je по данашњем схватању за појам службеног лица без значаја да ли се служба врши уз полагагье заклетве или без ове, jep се узима да полагагье заклетве треба да служи као обезбеђеше државе или органа за кога се служба врши а не и за обезбеђење лица које ту службу врши. IV. Појам службеног лица у праву ФНРЈ такође je одређен у ширем смислу, тако да обухвата не само државне службенике већ и низ других лица ко ja учествују по разном основу

(13) J. Miller, Handbook of Criminal Law, p. 473 —474. (14) J, Таховић, Кривично право Посебни део, 1953, стр. 454 —456.